Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА

369

дете не збуни, па аосле ни речи од свега. То дола.зи отуда, пгго учитељи раде свих осам месеци поступно , полако , онако како ваља с децом радити, на кад виде да према програму ннсу ништа прешли, они таца за 1 — 2 месеца навале с децом: раде увек нреко распореда часова по 1 — 2 сата, не пуштају децу па одмор, деца не могу тако разноврсан материјал од једаред да схвате, наставници их тада туку, носле чега настане бежање од школе опих ученика који су слаби у науци и т. д. Кад дође испит, ученици ишчитају ово знање ревизору, па хајд кући, и после 15—20 дана све то знање дечије оде као мехурови по ваздуху, онако исто брзо као шта им је у брзо и дато. И тако у почетку нове школске године наставник оиет мора: тачка, из почетка! С т га сам виђао досга деце, која су сва четири разреда осн. школе свршила, па немајући средстава за даље школовање отишла на занат, да таква деца после годину дана често су једва писмена, а од оног огромног знања што је стрпацо у програмима, — ни помена! Стварнога знања, дакле, код ученика основ. школа нема, јер су претрнана свачим и од тога свачега врло много, а не као што је иравило у основ.' настави : „поп пшИа бе<1 нткиш" ! 2.) Школски одбори су нај јачи камен спотицања у учитељеву раду. Ог>е потребе школске ваља пабављати преко школског одбора у којима су обичио по варошима једва нисмени а по селима неписмени људи, иа из неразумевања а и из штедње не одобравају никакве издатке за школе, нли ако их одобре обично прође година и две до извршења. Ми објашњења, ни љутња, ни свађа — све то не помаже. У једној шк >ли сам, на пример, нашао да је учитељ нреко целе годиве куповао креду и сунђер својим новцем! И кад је тако са овим ситницама, можете мислити просввтнијГлаонив 1889,

како је при набављању већих потреба : дрва, скамија (које су у трима школама при овоме прегледу биле цросте клупе без икаквог наслона), школ. учила и т. д. Еад пак дође да ваља казнити родитеље ђачке због изостанака, онда тек настаје права борба. Председник школског одбора, који је уједпо и председник политичке оиштнне, гн.ави, е хоће, е неће да казни, како према коме пријатељу своме. Казне се гомилају, и деда кад виде да им се ништа не чиии, још већма изостају од школе. Учитељ се љути, али иишта не номаже, јер не сме да тужи иредседника, који је сила. Као нредседник иолитичке огпш пне, он има власт да казни учитеља, и онда ее молге разумети што сирома учитељ мора да ћути, а што школа при томе губи, он иије крив. 3). Разнолжа сарема у веКине наших учитеља. Треба једанпут рашчистити то питање, ко може бити учитељ, па ие ностављати их из недовршених школа, или чак из основне школе, као што сам при овоме прегледу имао прилике да видим. Какав је учитељ онаква је и школа правило ово при овогодишњем моме прегледу доказано је на свакој школи. 4). Школски надзор овакав какав је смета нааретку наставе. За време од неколико часова ниједан надзорник није у стању оценити иаставвиков рад за годину дана. С тога су овде «лучајеви несавесности врло чести, било да се наставник оцени боље, или лошије. При оваком надзору наставници . су прчнуђени да прибегавају разпим „ујдурмама", само да би што бољу оцену извукли. Цео једаи сталеж, дакле, павикава се неноштеиоме раду и ако му је поверен најсветији посао: да почиње јавно васиитавати омладину. У место свега тога требало би: Наставне програме за основну школу овакве какви су укинути, па поново уде47