Prosvetni glasnik

370

ИЗВЕШТАЈИ ИАДЗОРНИКЛ ОСНОВНИХ ШКОЛА

а тоаи те ок,икоусодеца свршивши шко кћновну стећи што је могућно више ствар. пога знања а не као што је до сад било од свачега номало. Кад дете сврши ос. новну школу треба да се назове, да је добро „писмено" т. ј. да сваки писмени састав може са разучевапем читати, као и самостално своје мисли гшсмеио и усмено излагати. Са овим упоредо иде и знаље рачунања, које је и данас прилично усавшено, само ако није варљиво. После овога долази пародна историја као најмоћпије средство, да у срцу и души дечијој развије иатриотизам, ту прву врлину грађанску. Историја народна треба' да је написана лаким стилом, у виду нричања, а главпи догађаји историјски да су јако истакнути. Према овоме ваљало би спремити нов учебник за историју српскога народа. (Јвршени ђак осповне школе треба да је добро упознат и са земљом' у којој он живи, а тако исто и са свима земљама где српски народи живе. Ето, то би било оно стварно знање, што би ја желео, да га деца из основне школе изнесу. Све остало споредно, које би се могло унети у дечије читанчице, које такође ваља заменити бол,има и не уносити у њих тешке саставе (као што су Палеж, Москва, Крштење Руса и т. д.). Науку о вери иак, по моме мишљењу, згодније би било предавати деци у виду проиоведи, а не као предмет, јер ће тако бити много разумљивија и иримамљивија. Друга ноловина рада у основној школи састојала би се из: певања, гимнастике а иоглакито из ручнога рада. Завођењем овога предмега и у нашим мушким основним школама постићи ће се права цељ васпитања: да се у деци хармониски развију и душевне и телесне особине, које ће их спремити да буду потпуни људи! Само и овде, као и свуда у настави, предложио бих поступност —

у нижим разредима мање, у вишим разредима више рада. Пошто сам, иак, и тога мишљења, да и пшпа основна школа остане, само с промењеним ирограмом, то велим, да би часови ручнога рада у њој требало да заузму добру половину свих часова. Ово би било добро с тога, што би више основне школе могле заменити тада но варошима заиатлиске, а но селима земљоделске школе. Школски одбори овакви какви су да не постоје, него замеиити их иисменим људима а председпика политичке оппггине нотпуио избацити из школских одбора, или власт школских одбора нренети на окружпе одборе, к ји ће заједнички са сталним надзорницима вршити тај посаоПрема дбказаном правилу, да је онаква школа какав јој је учитељ, треба укинути досадање заступнике учитељске, па постављати само учитеље са иоложеиим учитељским испитом. Застуинике, пак, учитељске ваљало би слати у Стару Србију и Македонију као праве учитеље са добром паградом., где ће бити од неоцењене користи, док би овамо само кварили једнообразност школског рада и тиме сметали да се уснех наставе крене у наиред. Свака реФорма у основ. настави због њих би била безусиешна. Но, и све ово овако увести у основ. школама, опет се не би осетила промена и напредак, док се не би заједно с овим увео сталан надзор но основним школама. Из овогодишњег мога искуства уверио сам се, да је досадањим надзором немогућно било оценити начин учнтељева рада у школи, као и пут којим се ишло у настави, већ је цењен само резултат учител.ева рада. По моме мишљењу оцена овога резултата у раду не може бити правилпа, ако се ие зпа начин рада и пут којим се ишло у томе раду. А овако пак оценити, могућно је само сталним и