Prosvetni glasnik

ПРИЛОГ ХИГИЈЕНИ

дрква обично је усамљена; саио неколико дана у години види се у њојзи и около н,е свеж живот православног обреда, који се за мало угаси и оставља цркву и тиколу крај ње у редовно.ј самоћи њиховој. Еолико овај дневни прозор иустога храма божијег упливише на млађани дух ученика, и гаји у нотоњим старешинама породице равнодушје нрема цркви, није ми циљ да истражу.јем у овим редовима. Задаћа је моја да расветлим рђаве последице телесне и душевне, које потичу отуд, што су .школе удаљене од ученички! домова, и што су местимице ноложене или саграђене. тако, да морају за дуже време ако не рушити, то бар крњити снагу наше школске младежм а с њоме и усиех саме насгаве. Зарад мање-више удаљених школа од села или домова учевичких, носета се школе, будући обавезна, врши на два начина. Где је могућно, деца се из јутра крећу у школу а с вечера враћају својим кућама; где то није могућно, деца се ионедеоником прикупе у школи а суботом враћају својим домовима. У првом случају торбица ученикова садржи мало хране за обед, који се покуса у школи; у другоме ученик мора да донесе храну за целу недељу и да је једе у школи. Он сад није више ђак у тешњем смислу, хоће рећи дневни посетилац школе: он је повремепи становник њезин, јер живи по више дана иод њезиним кровом. Оба начина школске посете не могу бити од користи ни по здравље ученика, ни по на"учни усиех њихов. Големо одстојање школе од дома захтева, да се ученик у зимње доба крене на нут пре зоре. То бива често по рђавом времену, те ће грабећи у школу да се загреје а гдешто н скроз овлажи. У таквом стању ваља му пробавити читав дан у школи,

која није свакад доста топла. 1 ) Дете ће, све да је и згрејана, лако да иазебе у њојзи с тога, што испарење влажне одеће одузимље топлоту згрејаноме телу, и носледица је те захладе кијавица, крајници, катар гркл.ања и душника, на и плућа. Ко је год у зимње доба пробавио мало у сеоској школи, опазио је, како се кашаљ у њојзи разлеже без пресганка, а тај трајни шум, кад појача, наравно мора прекидати наставу. Ако се ове нахладе догоде чешће, следоваће занал,ење душника или плућа и тада је ученик нринуђен да изостане од школе, која га је управо и довела до тог стања. Ове поменуте бољке опажају се често на школској младежи нашој и но варошима и иаланкама; колико се више морају појављивати на ученицима, који морају да ходе по читав час, иа и више до школе. Једаи иоглед иа статистику боловања и умирања у нашим сеоским школама јасно ће то да расветли 2 ) Овим нахладама и катарима ствара се у детету склоност (диспозиција) за нлућне болести, за то што ће свака иахлада редовно да се баца на то ослабело место; свака ће у неку руку да произведе вишак у слабости, док се најзад у вредовном нлућу не залежу талози, и с временом ставе «у иитање и сам живот одраслог младића. Ова се диспозиција па дому још потхрањује народним обичајем, женити дечаке, нре но што су телесно сазрели, те се није чудити што чило и снажно дете с временом иостаје неспособан војник или изнурен слаб тежак. ; ) Знам једну шкоду бдизу Авале, која је у сред зиме остада без дрва. 2 ) Од стотине оеоске деце болују годишње 5 0 а умиру 10. Ови ужасни бројеви, који не остављају места сумп.и, јер потичу из званичних извора, навели су писца да напише ове редове.