Prosvetni glasnik

372

ПРИЛОГ ХИГИЈЕНИ

СЕОСКИХ ШКОЛА

дечије, као што му умно контролишемо проинсним испитима; нисмо ни номишљали да нам добре децималне мере најпре могу наговестити узроке слабога научнога усиеха, нриволети нас да застанемо и размислимо о узроцима, дечијег опадања, и нагнати нас да с ослабелог организма скинемо један део наставног терета, а појачалом да додамо нешто. Ми се радо љуљкамо у заблуди, да свако дете, које иде у школу мора да живи, да учи, да напредује, и бринемо се да у школи буде што више деце на окуну, а заборављамо да испитујемо, је ли сва младеж на окупу и кад се сврши школа и излази из н>е здрава и чила, каква је ушла у њу. Ми као да одвећ лако превиђамо да је умпи рад у првоме реду резултат нормалног телесног стања дечијег; да снага умна излази из Физичке, да с њоме расте и с њоме се губи: једном речи ми као да смо у школи сувише педагози а ни мало природњаци. Основне школе наше на селу, какве су сад; живот какав се живи у њима, и рад како се ту обавља, пружају хигијеничару сувише материјала, да би се овај могао сав средити у ограпиченом простору једнога чланка. Треба одвојити што је по здравље ученика, по њихов физички ц душевни прогрес прече и иотребније и радити на томе да се ноступно отклања што је на штету ђачкоме животу и здрављу, а прибанља што му је на корист. С тога ћу се овај пут ограничити на школе, што су удаљене од домова ђачвих и позабавити се мало с њима, за то, ' што ми се чини да у њима ђаци понајскупље нлаћају оно мало поуке што добијају — плаћају неки честим, неки тешким боловањем, пеки и млађаним животом евојим; неки опет добрим нравима својим, а сви скуиа нотоњом снагом својом. Физичко опадање народа нашег, а

иоглавито мушкога дела његова, очевидно је, и то опадање наравно има- својих узрока: да један од главних узрока лежи у школи, доказује околност, што мушкин.е у нас већином посећава школу, а ја ћу нокушати да то поткрепим разлозима и бројевима. У Србији је мало сеоских школа, ко.је су тако положене, да ученици могу за кратко време да досиеју до њих; већина се налази у повећем одстојању од села, обично близу цркве, или на средокраћи од два-три села, с тога, што се за подизање њихово удружују више села. Уза цркву зида се тада обично и школа, све о једном трошку, те тако школа мора да дели с црквом и одстојање и положај. Подизање ових зграда скопчано је гдешто с приличним тешкоћама, а међу овима избор места игра највећу улогу. Како су та места обично приватна својина, избор се не изврши свакад онако, како би по здравље школске младежи било корисно, хоће рећи, да се за школу изабере узвишено, оцедно, према сунцу положено место, или да се с погледом на одстојање води рачун о олакшици оних, који не иду само у недељне и празничне дане у цркву, него морају посведпевно да посећују школу. Догађало се већ, да су се за такве зграде куновале од имућних и с тога упливних људи нездрава места с тога, што се у близини иалажаху њихове трговачке или механске радње. Да се тим големим одстојањем отежава народу саобраћај с црквом а свепггенику тачно вршење своје службе, види се већ отуд, што жалбе чешће избијају на површину у нашој јавној штампи. Наравна последица тога удаљења биће равнодушје према служби божијој и нрема обредима цркве, што се већ у велико опажа у народу. Таква удаљена