Prosvetni glasnik

378

ПРИЛ.ОГ ХИГИЈЗНИ

СЕОСКИХ ШКОЛА

Тако би дакле подмладак у школи код чиста ваздуха, добре свеже хране и чисте воде био обезбеђен од многих болештина што га сад затиру. Његова снага, ако не би расла у школи она би се бар одржала, какву је донео од куће, а тада би вероватно и успех у науци био бољи но што је сад, јер од изнурена, изгладнела и болешљива детета неће ни највреднији учитељ издељати добра ђака. За душеван рад хоће се снага као и за телесан, а ту снагу треба школа да подиже а не да сатире. Родитељи би се свикли да виде у школи корисну институцију, која служи на добро њиховој деци; а деца не би у школи гледала заточеље и патилиште, где морају по закону да одседе више година, него удобац и иријатан дом, где се спремају да буду добри и корисни чланови друштва. За све ове промене не иште се много „ буџета," али се на сваки начин иште много добре иол.е од насгавног надзора а много усталаштва од учител>а. Осим големих здравствених користи, које би очевидно потекле из овог заједничког препитавања, има у њему и моралне користи, а то су: свикавање деце на заједницу и буђење у њој осећаја узајмице. Ирнметио сам већ да се у народу нашем опажа црта егоизма. Најнречи пут да се то зло утре, то је гајење чула заједнице у школи. Кад се овај осећај јед-

ном разбуди у млађаној души дечијој, опа ће га, као човека нратити кроза цео живот и тако ће у општини уродити лепим илодом. Ликургово начело је и просто и корисно: младеж треба у школи да се свикава на једнак и заједнички живот. Законодавац овај није само имао у виду физичко снажење младежи, него је хтео па и успео, да у срцу свакога Шпартанца усади братске осећаје према своме земљаку и да свакога упути па узајмно делање. Отуда је потицала сагласност, а из ње наравно и голема снага оног маленог иарода. Чуло општинства, хоће рећи оно, које лриволева свакога да делање своје удегаава на оншту корист, с нравом се сматра као основа цивилизације. Друштвене установе нашег народа, а.наиме задруга, усађује у деци општинствено чуло, а народна настава ваља својим радом да гаји и оплођава тај по друштво корисан расад. Сепаратизам и егоизам је црв што нодгриза сваку друштвеиу установу и спутава свако предузеће у корист друштвене целине. Та целина сачињава државу, па ако се малено друштво у школи научи и свикне да дела онако, како ће за све бити најбоље, то исто друштво кад дорасте, наставиће такво делање у своме дому, у својој општини и у својој заједничкој кући — држави. Др. Милан Јовановић.