Prosvetni glasnik

402

ШКОЛВ СРБА У УГАРОКОЈ И ХРНАТСКОЈ

пред искреногорјашчим народољубјем јего благодарно благоговјеју ; но дерзају ономјанути токмо, јако би добро и нолезно било и славјански јазик иаш нрисвојити нам, за јеже ^рез него би и премудрост Сократа, и во всја тајни љубомудрија Дајбница и Еанта вникнутп мошчи; јеже тоју точностију и силоју чрез нрости јазик, по мојему мњенију, творити не можем." (стр. 67.) Трлајић држи да се „простим", народним језиком не може нисати високоучено, и за то препоручује „славвјански" језик, који је потнун развијен, да се може уноредити са старим класичним језицима. Да је Трлајић био у заблуди, ноказало се тиме, штојенародни језик ипак уведен у књижевност српску, те се данас на њему расправљају и природне науке и ФилосоФија, штоје Трлајић држао да се никако не може. Остављајући умствовања Трлајићана страну, враћамо се поново Доситију. Њега народ зове „српским философом ." У истини Доситије је био велики философ. Кујунџић, у својој „ФилосоФији Срба", : ставља га над Каитом, а поређује га са Волтером и Русоом, и ако се од обадвојице разликује у правцу мишљења. На умни и културни развитак српскога народа утицаху од вајкада исток и запад. Доситије, позпајући добро свој народ, образовао се и на истоку и на западу. Бистрог ума, племените душе, срцем пуним жарког родољубл>а, Доситије је, ступивши као књижевник пред народ српски, погодио и пут којим ће поћи, и начин писања, који је Србину бно мио. Штета, што се на њега не утледаше и други књижевници српски. У правцу слободоумног ФилосоФисања, ношао је за Доситијем једино Мушкатировић са своје две расправице о „празницима" и „постовима."

У правцу бољега образовања утицао је Доситије сиисима својима на цео народ сриски, који је на темишварском сабору чинио многе иредлоге, што се односише на боље школовање свештенства и иарода. У том ногледу, нотпомагао је Доситија нарочито родољубиви Сава Текелија, који је како на сабору, тако и после сабора, за тим тежио, да се установи семинарија за срнске свештепике, и да се нађу средства, како би срнски народ могао синове своје што боље да образује. У то име написао је он и једну књижицу : „Једнога Арађанина начертаније основанија за обученије сербске дјеце у Араду уредити имјејушта. Арадском опшчеству поднешено (1798)." Ту Сава износи практичан иредлог, како би Арађани створили фонд за издржавање своје школе и за школовање опе одличне деце, која би морала ради науке да се на страну шаљу. И оснивање срнске гимназије у Карловцима, којом приликом један обичан српски занатлија даје све имање своје, да се та школа подигие, није без утицаја Доситијева нисања. Што се тиче народног језика, пошао је за Доситијем само медик Емануил јанковић, који је на жалост врло млад умр'о (1792 год.). Иа школској књижевности тог времена не види се утицај Доситија, а то с тога, што су инспектори школа, Вујановски и Мразовић, већ нре тога пошли другим правцем, који не могаху да оставе. Они су много утнцали и на оне, који су за школу и школску омладину нисали. А што се тиче језика, ту видимо, да они снадају у највеће поборнике руско - словенског језика, за који су обојица написали и ручне школске књиге. Свакако у овом кратком периоду имамо и више писаца, и више штамнаних књига.