Prosvetni glasnik

441

шеви за то, што по њиховом мљењу, онај је паметнији и далеко окретнији, у кога је дужи реп. Ми не питамо, да ли је овака одлука наметна, јер и сами врло често дајемо свој суд о памети или по оделу, или но бради. Али, нужно је знати, да је једногласно одлука донета, да се само дугорепи у веће могу нримити и заседавати; а они, у којих по несрећи са свим нема репа, — па ма да су га у рату изгубили, — јер то је знак или пезнања , или нерада. — њих дакле никако у веће не примати, — тим пре, што би због њих и своје репове могли изгубити. Договор свршен; време за веће одређено — чим се смркне, седница се отвори у једном сандуку у коме се брашно држи. Но тек што су миши места заузели, погледају, а ту, међу њима и пацов без репа. Видећи ово, млади мишић гурне старијег и седог, који до њега бејаше, па ће му рећи: „Како то, да и овај пацов без реиа с чама заседава? Куда се део наш закон и уговор ? Заповеди да се одмах истера напоље. Ти знаш, да наш род безрепих не воле, и зар нам он може бити од користи, кад и свој реп није умео сачувати." На то ће старији миш млађем одговорити: „ћути! Све то и сам знам ; али је овај пацов мени кум".... 72 Воденичар. Некаком воденичару почне вода пролокавати брану; опасности велике још не беше, само је требало узети мало кровине, па одмах руиу затиснути, но воденичар слабо се о томе стараше. Међу тим, вода из дана у дан све више брану пробија, и јури као из кабла. „Еј, воденичару! не зевај, време је да се посла латиш!" А воденичар ће рећи: „Још је 11РОСВЕТМИ ГЛАСИИК 1889.

далеко од невоље, не треба ми читаво море воде; — за воденицу, доста је и оволико." Воденичар спава, а међу тим вода јури као из чабра. Настаде ирава невоља; камен стаде, воденица не меље, и тек сад водепичар поче да уздише и да јадикује, и довија се, како воду да заустави. Стојећи код бране, и гледајући како вода јури, он виде, да на реку дођоше кокоши да се воде напију, иа ће повикати: „Гле' ти безобразница, и ћубавих будала! И без вас, ја не знам где ћу воде набавити за моју воденицу, а ви дошле, да ми и ово мало поиијете." Потегне, и кокоши цепапицом иомлати. Каку је од тога видео вајду? И без кокошију и без воде, отигнао је својој кући. Дешавало ми се иокадшто, да видим по неку господу (ова басна намењена је њима на поклон) која не жале хиљаде троншти на којекаке беспослице, а мисле, да ће домаћој економији помоћи тиме, ако и мали огарак свеће буду штедели, па су готови за њега хватати се у коштац с људима. И зар је чудо, што таком штедном — убрзо се кућа окрене тумбе?

73 Белутак и дијамант Изгубљен дијамант на иуту стајаше у прашини, и деси се, те га некакав трговац нађе. Трговац дијамант цару покаже, цар га купи, у злато окује, и постане украс царске круне. Дочувши белутак како је срећно ирошао дијамант, беше му завидно; на видеКи једног сељака почне га овако молити: „молим те, земљаче, узми и мене и понеси у ирестоницу! Зашто бих ја овде под кишом и лапавицом чамио, а наш дијамант, како се чује, у великој је части. Ја не разумем како је 56