Prosvetni glasnik

508

ЗАПИСИИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

За тим је прочитан реоерат о пстоме делу од г. Дим. Јосића. Главном Просветном Савету Г. Стеван ПредиЛ, проФесор I Београдске Гимназије, поднео је Министру Просвете и дрквених послова у рукоппсу своју ,Љмачку Граматжу за средње школе " — и то; I. део (Науку о гдасовима) и II део (Науку о облицпма) — и замолио да се та његоиа књига прими „као учебник за средње школе" и штампа о државном трошку. У свом писму на г. Министра навео је писац и побуде, из којих се латио овога посла п две кратке напомепе, које се тичу саме пзраде истога дела. Г. Министар упутио је рукоппс Главном Просветном Савету ради прегледа и оцене, напоменувши му уједно да има на уму досадашње школске књпге за немачки језпк, поглавито пак оне уџбеннке од г.г. Стеве Д. Поповића и Мите Живковића. Главни Просветни Завет изволео је дати г. Живку Поповићу и мени овај рукопис нн нреглед и оцену заједно са писмом г. Предића II напоменом госнодина Министра. Проучивши све ово, част ми је иоднетн овај кратки извештај: У граматици г. Стевана обрађена су ова два дела : Наука о гласовима и Паука о облицима. Цело дело израђено је са највећом тачношћу и по захтевима дидактичнима. Оно само собом говори, да га је писао стручњак по тој пауци и пскуснп наставник. Сва правила немачкога језика доведена су у свезу са већ ученицима познатим правилима срнскога језика. Само бих имао неколико сџтних напомена а те су: Да се место назива , немачка азбука" употреби назив: немачка буквица. — И сриска слова пмају своја стара словенска имена: аз, букн, веди и т. д., од куда је назпв азбука. — Да се место обадва и обадвоје уиотреби само реч оба и обоје. — Место лењ (стр. 20.) мислим да је боље рећи лен. На внше места стојп неправилни облик „унотребљује" место правилнога уаотребљава. На стр. 58. Ргоћп1елсћпат, брашанчево, да се не тумачи речју светац (није особа) него: католички иразник. На стр. 7. у §. 3. да се каже: слозкепн сугласници &р, сматрају се као један глас и не одвајају се као ни сриски сугласници ст, шт, зд, жд.

После свега овога слободан сам предложити: I. Да се Нсмачка Граматика за средње школе од Стев. Предића ирими за школски уџбеник у средњим школама и да се штамиа о државном трошку. II. Да се иисац иозове да наиише ирема овој својој граматици што ире и Немачку читанку, по што ни најбоља граматика ие вреди без добре читанке. 16. Априла 1869 год. у Београду. Понизни Дим. Јосић На основу оваког мшнљења г. г. ре#ерената, Савет је одлучио : да се рукопис „Немачка Граматика" од г. Стевана Предића, проФесора, може примпти и о државном трошку штампати за школску књигу с тим , да иисац нри штампању нма на уму примедбе г.г. реФерената и да ово дело, кад се штампа, има заменити сва досадашња дела, која су се у дотичним разредима средњих школа унотребљавала као уџбеници за немачки језик. Геферентима је одређен хонорар и то г. Ж. Иоиовићу четрдесет (40), а г. Дим. Јоснћу двадесет (20) динара. VI Саслушан је усмен ре®ерат г. Љубе Ковачевпћа о кандидатима, који су се с молбама обратнлп Мпнистарству просвете, да се приме за благодејанце Фонда пок. Вићентија бнв. владике, и Савет је на основу миглљења г. реФерента одлучио: 1. да се Светозару Вујовићу ученику IV разреда II. беогр. гимназије, може вратити благодејање пз овог Фонда, почев од 1. јануара ове годпне, од када има добре оцене, па све докле буде имао добре оцене. 2. да Персида СтеФановићева не мозке уживати благодејање из овога Фонда у смислу завештаочева тестамента и то од 1. маја цр. год. па све докле јој- оцене не буду добре из свих обавезних предмета, и то у толико, у колико није већ примила до сада. 3. да се деци г. Милоша Красојевића не можедати бдагодејање из овога Фонда, ношто његова деца не иду још у школу. 4. да се Мнлепко Месаровић, ученик II разреда београдске реалке, не може примптп за благодеЈанца овога Фонда, јер пма слабе оцене из научних предмета. С овим је свршеи састанак.