Prosvetni glasnik

59*

записник главнсг

ПрОСВЕТНОГ САВЕТА

567

филологији , Д. Зандерса. А са свим је самостадно израдио писац осем других мањих одељака одељак о нагласку у првом (§. 11.) и деобу глагода јаке иромене у само четири врсте у другом делу (§. 130). Пз онога, како је писац поделио нагла.ске, излази, да ће се у овој граматици поред наглае-ка у речи говорити на својем месту и о нагласку у простој и о нагласку у сдоженој реченццп. И ако сам нољан веровати, да бп писац савладао и такав задатак, опет мислим, да се у уџбенику туђега језика за средње школе не треба у одел>ку о нагласку тако далеко упуштати. За тим се мора овде с хвалом истаћи, да је добро изведена деоба глагола јаке промене у само четири врсте много принела ирегледпости тога тешкога одељка. ГГри том чини ми се, да бп се без икаке шгете могла прва врста, која сад има четирн раздела, довестц на само три, ако би се и она три глагола (6Шеп, Кедеп и [Изеп), која чине други раздео њезин, уврстила у први Надам се, да ми г. Предић пеће замеритн, ако му обратим иа?књу на још неке тачке у његову спису, које би ио мојем мишљењу требало у гдечем ивменити. У §. 3. каже пнсац, да двогласпици еј н ај гласе са свим једнако, и то као сриско ај, н пр. Ве1&, Сатб; те:п, Жат; гетп, Шаш; 5ГОш§, 2Ке1{е, и т. д. Не знам, што је овде одвратило иисца, да међу овим двогласницима не означн разлике, која никако није мања од разлика на другпм местима, које је тачно означавао. У §. 5. вели иисац, да се глас з у сриским речима, кад је на крају, изговара више као с него као з, н. пр. млаз, пораз, отказ и т. д. Овде морам изјавити, да се 6 ојим , да то тврђење г. Иреднћа о двојакој гласовној вредностн слова з у срнском језику неће наћн одобрења. Међу слогове који несу никад наглашени, ма да се реч њима почиње, није писац поред слога енЈ бар у загради ставио и слог Стр (§■ 1В.)У §. 17. иисац велц, да се сугласник ђ изговара само у почетку слога и гласи као српско х. н. пр. ђађеп (хабен), имати; ђег Ш јогп (ахорн), јавор, п т. д. Будући да сех у српском народу негде јаче (н. нр. у Приморју), а негде слабије (н. пр. у Босни) ииговара, то је оотребно казатн, да се немачко ђ изговара као наше слабо х. У §. 43. вели иисац да је иети иадеж у немачком својим обликом једнак с првим надежем, само што нема пред собом члана. А можда би нрнродније било рећц, да Немци место нарочитога надежа у нашем језику употребљавају за дозпвање први падеж без члана.

У §. 50. каже иисац, да је старија основа речнма: ђег 5ип!е, бпеђе, ©1аи6е, ©аи[е, ЖЗШе п т. Д. гласила: јип!е, |г1еђе, д!аи6е, ђаиЈе, таШе. Ја пак мислим, да је у овим речима нестало крајњега п у нрвом падежу једнипе од ирилике онако, како је пестало крајњих сугласника н. ир. у српским речима: вече (осн. вечер), семе (осн. семеп), теле (осн. телет) ит. д. Не би требало у више одељака износити исте заменице : таег ? ко ? таа§ ? шта ? тое1фег? који ? као упптне и као односне, као што је нисац учинио (§.§. 62. 76. и 77). У §. 99. међу примерима, којима се правило потврђује, наводи писац један пример овако: „депид ©е1ђ, обичније: ©е!ђ депид", пе казујући ништа више. Овде би вредно било, испитати, да нема међу тим изрекама каке разлике налик оних, које н. пр српске изреке: „мало има места" и „има мало места, иди „цема пред собом члана" и „нема члана пред собом" имају. Остаје још, да спомеием и некодико речи, кеје се или у свакој или само у оној нрилици противе чистоти и правилности српскога језика, иремда су се међу њима неке већ прилично угнездиле. Таке су речи н. пр. „страним" м туђим (стр 5.), „строго„ м. оиггро (8.), „неколицине" м. неколико (13 ), „постоји" м. има (17.), „но" м. али (29.), „лежи" м. је (33.), „деловођа" м. пословођ (36.) „образовању" м. постајању (46.) „раван" м. једнак (51.), „дозвола" м. допуст (61.). „учтивости" м. складности (88.), „сонственику", м. имаоцу (90.) ; „получити" м. добити (112.), „дева" м. девојка (116.), „посетити" м. походити (118.), „смирен« м. смерен (116.), „делати" м. радити (155.), „нужна" м. потребна (180.), „условљавати" м. годити (196.), „несравњен" м. изврстан (216.). Али све ово, што сам за неке тачке у спису г. Предића навео, таке је природе, да се, ако буде умесно, може врло лако пре печатања употребити. Међу тим сам је спис у свем остадом тако добро израђен, да ћејамачно заузети једно од бољих места у нашој шкодској књижевности. Он се одликује кратким и јасним излагањем, а при том и толиком исцрпношћу, да ће дати корисне поуке не само ученицима средњих школа него у многом и другима, који су из наших недовољних граматика учили. У добре особине овога списа пристаје и то, што пнсац у свакој згодној прплнци или поређује законе немачкога са законима српскогајезика или везује оно, о чем говори, с оним, што је већ пређено. Према свему дакле ја само могу препоручити савету овај спис г. Предића. 25 марта 1889 године У Београду, Ж. Попови&