Prosvetni glasnik

МОДЕРНА НАСТАВА

негује, а не практикује нросто емпирички, вештина задржава слику која нам је дала први појам, то јест идеалну лепоту, вечиту цељ која се Фактички не достиже; али тим појмом она нас заноси и одушевљава да се ппкада н е задовољимо несавршеностима у самим нама и нашим делима, да што више идеалишемо о оном што радимо, а поврх свег тог о нашем карактеру и животу, VI И сад по што смо у кратко прешли цео обим који обухвата предмете студија и вежбања университетске насгаве, као спрему за највиша звања у животу, готово је излишно да вам саветујем да треба да се тиме користите. Ви овде имате прилике да добијете дубоко знање из замашнијих и племенитијих ствари но што су ситнице стручних предмета; вама се тако исто даје лакоћа да извежбате ваше умне снаге у свему оном што се дотиче најузвишенијих интереса човештва, драгоцених користи којих ћете плодове побрати у занимавима вашег активног живота, и благодарећи томе, кратко време које ће вам преко тога претећи, моћи ћете уиотребити на извесне племените цељи. Савладавши једном нрве тешкоће, једине којих умор превазилази интерес, обишавши главну препону иза које што у почетку беше главно и тешко дело сад постаје задовољство, ваше највише умне снаге напредоваће усред највећих послова живота спонтаним вежбањем и поукама које будете знали извлачити из свакодневног искуства. Тако, да будете још за ваше младости увек имали у виду највишу цељ из које те студије црпу своју главну заслугу, цељ да нас спреме као најјаче борце за највећу борбу која се вечито води између добра и зла, да нас оспособе за нове проблеме којих ток, мењајући нрироду и људско друштво, износи на дневни ред њихово решавање. Такви смерови дају нашем уму правац којп он никада не губи; они одржавају у активности наше највише снаге, упућујући нас да сматрамо умне тековине и снаге, које у нзвесном времену живота добијамо, као умни капитал који треба да се

издашно троши у корист свег оног што може да учини човештво бољим и мудријим, онога што ће моћи да даде људским стварима бољу и рационалнију основу од данашње. Сваки од нас могао би се у извесној мери оспособити да употреби најзгодније све могуће прилике живота, те да принреми својим ближњим мало бољи умни терен. А да то мало боље може да расте и шири се, потрудимо се да увек пратимо најбоље мисли које ствара.ју велпки и самостални умови пашега века; и само тако ћемо моћи сазнати који точаЕ у напретку највише потребује наше помоћи, и само онда можемо спречити, разуме се у границама средстава, да здраво посејано зрно не падне на камен и не изгуби се, не допирући до земљишта на коме би клицало и цветало. Ви треба да станете у редове оних који потстичу и иокрећу напред будуће добричине човештва па ако је могуће да увеличате њихов број При томе нико не треба да клоне духом, изговарајући се да нема времена ни прилика за то. Добро упамтите, ко зна да употребн прилике, умеће и да их створи. Наш рад много мање зависи од времена које имамо на расположењу, него од начина на који радимо. Университетски слушаоци нада су п извор умних творевина земље. Сва велика дела намењена овом нараштају, мора извршити неко од вас, и извесно многе ће ствари извршити људи којима ће друштво мање дати него вама и мање спремити него вас. Гледајте да се не заведете перснективом неносредннх награда; што будете мање помишљали на награде, за вас ће много боље бити. Има једна награда која вам никада не гине, и која се може назвати незаинтересованом наградом, јер је нераздвојна од дела које је њу заслужило: то је разноврснији и дубљи интерес којн ће вам пружити сам живот, и који ће му дати десет пута више вредности, вредности која се никада не мења. Све чисто личне цељи губе од своје вредности у мери у којој човек напредује у животу, кога цена не само да траје, већ и непрестано расте. ПРЕВЕО С ФРАНЦУСКОГ ЈАИ^ЛИЋ ј^АДОВАНОВИЋ