Prosvetni glasnik

52 8

КРИЛОВЉЕВЕ БАСНЕ

нину је стадо то исто што и господину спаилук: стадо му даје и масло и сир, а по кад што и кожу са стада дере. Његова је брига, да се само о храни брине, а у чобана — храна је за зиму спремљена!" И почне ти наш чобанан од својих оваца храиу одузимати и дивокозамо вући; милује их, тепа им, и по сто н} та на дан одлази, и стара се, да их — иошто по то прилагоди. Умањио храну својим овцама, јер му сад до њих не беше — а у себи говораше: с њима је лако изаћи на крај, бацићу им по пластицу сена: а ако буду нагртале то ћу им и по коју ћушку дати, да се не смеју ни на очи показати. Но да видите несреће: чим грану пролеће, све дивокозе у нланину побегоше; јер им у пећини живљење беше досадно; а чобаниново стадо беше од глади закржљавило и скоро све помањкало. И наш јадни чобапин иође с просјачком торбом по свету. И како се види, дивно је умео рачунати на ћар, али само у памети.

Чобаниае! Ево ти мог савета: У место што ћеш дивокозе хранити, и узалуд храну трошити, неће ли бити корисније да своје домаће козе причуваш боље ?...

78 М е г л и ц а Отрцана и ирљава метлица удостоји се велике части — она није подове по кујнама мела, — већ јој је стављено у дужност, да газдине огртаче чисти (по свој нрилици, слуге су морали бити пијани). Отпочела метлица свој посао; узела газдин огртач, лупа по њему, као да сламу млати. Посао заисга — тежак ; но невоља беше у томе, што је и сама метла била !

прљава и незгодна. И кака је корист од њеног труда ? Што је више огртач чистила, то је више мрља на њему оставила.

Така је иста штета и од незналица, који се у онај посао мешају који не разумевају, — а нарочито, кад књижевне радове каквог научара поправљају.

79 Т в р д и ц а. Некакав зао дух живл>аше у кући једног тврдице, 1 ) он имадијаше силно благо — негде у кући закопано. Еад наједанпут, и изиенада, добије заиовест од демонског старешине, да се крене на далек пут, — и то на много година. А служба је била врло важна, на хтео не хтео, морао је заповест слушати, и налог извршити Зао дух нађе се у великој забуни и бризи, како ће без њега благо остати, и коме иа чување да га повери? Да најми чувара, и начини лагуме ? то му се чињаше скупо; а оставити благо без чувара, може лако проиасти, јер није био сигуран ни за дваест и четири сахата, а да му благо пеће ко украсти, — тим пре, што људи паре одмах намиришу. Бринуо се, мислио, и најзад смислио. Домаћин његов беше иретерани тврдица. Зао дух узме своје благо и јави се тврдици, па ће му рећи: „Драги домаћине ! Мени је заповеђено, да се из твоје куће кренем на далек иут ; је сам тобом био увек задовољан, — и праштајући се са тобом, држим, да ми нећеш одбити нријатељство, но да ћеш моје благо примити. Једи, пи, и весели се, троши до миле воље, а кад Ј ) По веровању руског народа, у овакој кући живи по један зао дух, ђаво (Словар Пмпер. акад. наук. стр. 728)-