Prosvetni glasnik

534

чудити, што к мени долазе, да се мојој уци и брзом падању нодиве; но не разумем, за што к теби долазе?" На то ће поточић смерно одговорити: „Да се лече". 92 Три сељака. Три сељака дођу у неко село на нреноћиште. У Петрограду бавили су се кочијашењем; од рада су нрестали на се својим кућама упутили. А пошто сељак не воли да легне гладан, то наши гости замоле домаћина да им да вечеру. У селу се може захтевати богзна каких јела: поставе им једну чинију кувана куиуса, даду хлеба, и још којешто, што је домаћину од вечере претекло. Разуме се, већ не би морало бити у Петрограду; но о томе није сад реч; — у сваком случају, много је боље, по гладан лећи. Сељаци се прекрстише, и чинији пристунише. Један међу њима беше окретнији и увиђавнији, па видећи, да за сву тројицу неће бити довољно вечере, досети се како ће другој двојици доскочити (где се силом не може отети, ту вештину треба употребити), па ће им рећи: „Другови, ви јамачно иознајете Тому, њега ће ове године да узму у војску." „Каку војску ?" — „Па тако, чује се да ће бити рат с Китајем: Наш баћушка цар, заповедио, да се узме дапак од Китајаца, — и то у чају." Она двојица ночну међу собом разговарати (а по несрећи, знали су читати, на су читали новине, а по кад што и релације): како ће се рат водити, и ко војском заповедати. Њиховом разговору не беше краја; они се међу собом спорили и много што шта говорили, а оном лукавом — баш то и беше добро дошло: док су се она двојица размишљали, паређивали и војску

распоређивали, овај трећи ни речи, — и све што на трпези беше, смаза.

По неки, често и најрадије говори о ономе, што га се ништа не тиче. Он зна шта ће бити и са Индијом: а кад погледаш, њему самом — нод носом село изгорело. 93 Ч о 6 а н и н. У Саве чобапина (он је чувао спахиске овце) , наједанпут почне да нестаје једна по једна овца. Наш ти Сава у бризи и жалости, почне се свакоме жалити и пуштати гласове, да се страшан курјак појавио, и да му је почео односити овце, које нешгедимице дере. „И пије никако чудо," говораше народ, „Зар курјаци умеју штедити овце!" Почну курјака вребати. Но откуда Сави поред ватре — то купус с дебелим овчим месом, то печени бубрежњаци ? (Од паракувара њега су одјурили у село да чува овце. Због тога што је био нечистих руку ; за то и његова кујна наличи на нашу). Дигне се потера на курјака; куне га цео свет; обиграли целу шуму, а курјаку нема ни трага. Пријатељи! Узалуд се мучите и курјака трижите; на курјака је само повика, а овце једе Сава.

94 м и iii и. „Друже! Знаш шта је ново? У нас је несрећа!" Тако говораше миш мншу на морској лађи; ,Дађа почела да протиче; доле је вода, тек нГго иије дохватила мени до самога носа (а у ствари, миш је само шанице оквасио), и није се