Prosvetni glasnik

БИОГРАФСКА СКИЦА ЈЕДПОГА ДЕТЕТА

619

да ме пољуби , ла онда поче да млата срдито ручицом, дое не дођох да примим нољубац. Готово исти тај мали догађај десио се гхосде неколик.о дана, и измирење изгледа да му је учинило толико задовољства, да се доцније градило увек срдито и ударало ме — све доз. не бих примно пољубац. Тако овде нмамо зачетак драмске вештмне , која се јасно огледа код већинедеце. У ово доба може се лако отпочети рад на образовању њихових осе^тња, и покушати да она чине оно, пгго треба да раде. Кад му је било две годипе и 3 месеца, дао је свој последњи залогај меденог колача њетовој сесгри, па онда узвикну, с великим задовољсгвом : „0, добар Доди, добар Доди!" Два месеца доцније постаде веома осетљив спрам шаљења н толико је сумњичио, даје мислио да неко о њему товори или се њему смеје, кад би се у његовој околини смејало и говорило. Мало доцније (2 године п 7.Ш мссеца) застанем га, долазећи из собе — ручаонице где се узнемирио: држ-1ње његово бејаше неириродио, очи му светљаху, што ми све даде повода, да одем у дворпицу и да нађем томеузрока; кад тамо: уверим се да је узимао ситан шећер, што му је било забрањено да дира без донуштења. Потито до тада није никада био ма чиме кажњен , оно његово неприродпо држање свакојако не бејаше поводом каквог страха; с тога нретпостављам да то бејаше дивни појав борбе са савеитћу. Четриаест дана доцније застанем га, долазећи из исте дворнице; где је увио своју кецељицу, па је гледа; и бејагае, протпв обичаја свог. тако збуњен, да се одлучих : да дознам рашта је у забуни, и ако ми оп неколико пута рече заповедничким тоном: „одлази, одлази;" узрок је томе био: што ју је умрљао зачињеним воћем, међу тпм је хтео да то брижљиво забашури. Еако је ово дете било ЦРОСВЕТПИ 1'ДЛ.СИИК 1890.

ваегштавано по начелу: да се увек апелује једино на његове добрс осећаје, оно је наскоро постало искрено, отворепо (није крило истину), нежно — како се само у том ногледу могло пожелеги. Наавност, снебивљивост (алаита). Нико није могао опазиги врло малу децу која би издржала незбуњено ногледе, кад бисмо их посматрали укоченим погледом; на такав поглед не би реаговала само каква животиња. Ово, мислим, да долази отуда, што тада деца ни пајмање не мисле о себи, и следствено да немају страха, премда се она по неки пут плаше странаца. Ја саи опазио први симптом те плашње код мог детета, кад је нмало од прилике две године и три месеца, чему сам био ја сам узрок. Био сам неких десег дана на путу; кад сам севрагио: при првом погледу , оно се окрете од мене, али наскоро за тим дође к мени, седе ми на колеио и пољуби ме; тада је и најмањег знака од снебивљивости нестало. Средсгва за саоразум. -■ Вика је или боље дерњава, као и онај случај: да се дуже време не кане ни једна суза — са свим нриродно инстинктивни израз, али инак служи све то да покаже: да те иојаве прати бол, који дотични субјекат трпи. С времсном се глас (плача) разликује према узроку, који га је изазвао, тако : према глади и болу. Ово је било забележепо, кад је једном од моје деце било једанаест недеља, и рекао бих да сам то још раније нриметио код другог детега. Међу тим изгледаше да је наскоро научило да хотимично виче, или да се памршти кад се за то јави згодан случај, као н. пр. кад би оно нешто хтело. Еад му је било 4(5 дана оно прво начини малу дерњаву без икаввог знака, да му је та вика била предмег задовољства; глас се доциије мењао. Почетни смех опазио сам 1.13-ог дана, али много раније 80