Prosvetni glasnik

620 * БИОГРАФСКА СКИ1 код другог детета. У ово доба, као пгго је већ примећено, дете је давало I ласове, као што је то исго чииидо у много доцнијем добу. Кад му је било пег и ио месеца, оно је ироизвело гласове „да", ма да ти гласови нису били везани ни за какво значење. Кад му је било нешто мало више од једне године, оно је чинило унотребу од својих руку (и погу), да изрази какву жељу. Примера ради, оно би тек дигло какво парче хартије и пружило (с нукањем) мепи, да га метнем у ватру (као што је то чешКе посматрало), јер му се паљење хартије донадало. Било му је равно годину дана, кад је учинило ирви покушај да пронађе реч за храну, и то у речи „мум", али шга му је за такав израз дало новода — не знам. И сад у место да отпочне плачем кад бејаше гладан, он употребљаваше демонсгративно или као какав глагол дотичну реч: „мум "-„даЈ ми храну". Ова реч одговара дакле речи „хам", коју је упогребљавало г. 'Геново дете у 14. месецу. Међу тим моје је дете унотребљавало „мум" као именицу с неодређеним значењем; тако је звало „шумум" шећер, и мало доциије научило је реч „црн"; тако је звало „блак — шумум" — црни шећер храна. Нарочиго сам примегио да је прн тражењу хране речју „мум" (да паведем речи које сам тада написао) „најјаче наглашавало глас на крају те речи". Оно је изговарало и реч „ах", а то је био поглавити израз у почетку, кад је познало ма коју особу или своју властиту слику у огледалу; и тај је усклик (узвнк) израз изневађења. Ја сам тада видео у својим белешкама да је уиотреба тих узвика била (бар тако ми изгледаше) иистипктивпа, и мени је жао, шго у том погледу нисам учинио више посмаграња. Међу тим забележио сам, у своме дневнииу, да је у нешто доцмијем периоду, гако око 18-ог

ЈЕДМОГА ДЕТЕТА и 21-ог месеца, почело (дете) да модулира свој глас, избегавајући тада све оно шго бн изгледало на цикање или на врискање; тако н. пр. долази израз „то нећу"; или кад би хтело да изрази какво саглашавање, а оно климне главом уз реч „да, тако је". И г. Тен много иолаже на високе тонове оних гласова, које је његово дете ироизводило нре но што је научило да говори. Нарочито је занимљив унитни глас, који је моје дете давало речју „мум", кад је тражило храпу; јер кад би ма шта хтело да рече, било само какву реч или кавав кратак став, увек сам опажао да се музикална висина гласа знатно иела при крају (догичног израза). Ипак ја не видим да овај Факат стоји у каквом односу с оним мишљењем, које сам на другом месту извео: да пре но што човек употреби артикулован говор изражава тонове, који одговарају правој музикалној скали, као шго то чини мајмун, који личи на човека, Ну1оћа1 ,е8. На послетку, жеље, које деге у прво доба јасно (разговетно) изражава — то су инстинктивна дрека, коју доцније измени, и то од чести несвесно, а од чести, како ја мислим, хотимично , у сресгва за споразум — с несвесним изразом, који се огледа на лицу — с гестикулацијом и обележеним пачином интонације — на послегку речима, које имају општег значења, а које сама деца иронађу, на за тим таквим речима, тачпије обележеним (по значењу), а ко.је науче нодражавањем онога што чују, и ове су последње савладане (научене) за сразмерпо врло кратко време. Деге разуме, до извесног степена, и како ја мислим, још у врло раном добу, значење и осећаје свега очога, шго њему стреми (што је на њ управљено), а шго са огледа на дотичним лицима. 0 томе тешко да може биги сумње однос.то смешења; и како ми се чини,