Prosvetni glasnik

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА

Пшталисд, и не могли ОтброситЂ хиш,никовђ наб^ћгЂ, Сломитб свирЈпнв 6 ичђ земли. А н?.... безсилвннМ, одинокШ.... Что л могу ?... Вђ каков глубокјВ НародЂ нашЂ погрузилсл сонђ !... НичтоженЂ СербЂ, и б^ћденЂ онђ ! Лишв а не спли, и сонђ бћжитт, Менн не даромт. — л кругомт. Ст$сненЂ безжалостннмЂ врагомЂ, Менн онђ зорко сторожитг. Не а одинђ ! о Сербство, Сербство !... О Господи!... Какое средство НаВти мн$, чтобЂ народЂ поднлтђ !... Что сд^латв мн$ ?... что предприннтг, ? Н1јтђ — н1;тђ !... мн позабвттн НебомЂ !.. Взнваго кђ Богу денв и ночб... Давно ужЂ стали слезн хлћбомЂ, И болвше мн4 терпћтБ не вђ моч! ! 0 лготое исчадве ада !... Тн лзва моровал !... рада Бнла — 6 ђ тн насЂ совсћмЂ пожратг, ! Од крал морл до Дунал Усп$ла тн вђ полонђ забратв Вск) Сербш !... и нроклинал Тебл, судвбу и свов позорЂ, МоллшШ обратцаетЂ взорЂ Лишв кђ Небу бћдннВ СербЂ, стенал! и т. д. и т. д. Овако је препевано и остало из говора владичина, оваки су од прилике и остали говори владичини, овакав је и одговор Мићуновићев, овака су сва кола, оваки су и говори игумана Стефана, оваки.... Та оваке су више од */ 4 целог превода. Једно доста лепо препевано (али не преведено) место је нарицање сестре Батрићеве: Куда вспорхнулЂ и улетћлЂ МоВ соколђ лснн8 ! И опечалитв захотћлЂ Твоб родЂ нссчастннб ! Теба дов ^рчивостБ сгубила, Моа отрада ! Зм15а турецкал убила !... ИсчадБе ада ! Р ^кои бћжитЂ мон слеза, ШумитЂ, какЂ море: И % стђ печалв мои глаза, Сл^питђ ихђ горе! ОсиротилЂ твок) семБК) Отца Петра !

К.шну теперБ и жизнб мого, Твол сестра ! ОставилЂ бћднут жену, Д%тев твоихђ ! ОставилЂ не ее одну СиротЂ двоихђ ! Кто поведетЂ дружину вт, боб Вђ кровавои сћчћ ? Кто всћхЂ погонитт, пред собоК Пр1[ вражБев встрћчћ Кто естЂ у насЂ тако! другоВ, КакЂ тн, родимни ?... 0 братЂ мои, братЂ мо8 дорогоВ, МоВ братЂ лгобимнВ. Тн 6 нлђ у насЂ н всћхт, силбнФ.В, И всћхЂ храбрћи ! Тн онлђ у насЂ и всћхЂ умнћВ, И всћхЂ добрћВ ! 0 какЂ -же миЗ; тебФ, забнтБ, Моа зв-ћзда ! НћТЂ, вћКЂ МИћ СИрОТОК) 6нтб, СтенатБ всегда! Мн-ћ не слнхатБ твоихђ рћчеб РоднћВ ихђ иЉтђ ! Мнћ не видатБ твоихб очећ ПотухЂ ихђ св^ћтЂ ! Мн г ћ не чесатБ тво[[хђ чудреВ Не цћловатв ! Ихђ счастБемЂ, радоствго своен Не назнватв ! УбитЂ моВ милнВ вђ цв%тћ лћтЂ !... Охђ , горвко, тлжко !... ПогибЂ теперЂ нашЂ старнб дћдЂ, НашЂ б^ћднн! Баико ! Сем ових овако препеваних места, где о верности и тачности не може бити ни говора, нису боља ни друга места, где се превздилац трудио да се не удаљује од оригинала. Ево неколико примера : Стихови 143 —142 : Чудне пушке, ваља мушку главу ! Свака наша шест путах одјекне, А џеФердар Томановић Вука Девет пута једнако се чује.