Prosvetni glasnik

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА

умнији књижевници тога доба. Између ових се листова, после Сагпсе Шгвће. највише истиче, као најбољи представник овога покрета у књижевности, Ко1о, књижевни часопис, који можда, више него и један допринесе јачању књижевностн и буђењу народне свестн. Ко1о, баш због тога, не могаше бити дуга века; догађаји, који се развише после 1849. године, не бејаху ни мало угодни за развићс и напредовање књижевностп , која је , по опште усвојеном мишљењу, у врло тесној свези с правилнпм политичкнм стањем, под којим се развија. Кад су те ири.шке пошле на боље, у хрватској се књпжевности јавља у иедесетим годинама ЈУеиеп, који, поред све своје важности, није био дуга века. Мекепи је наследник УГепас, око којега су се, у почетку његова излажења, билн искупили стари ветерани књижевни из доба препорођаја, да, потпомогнути новим снагама, с патрнотском преданошћу пораде на извођењу идеја, које је илирски нокрет изнео. Већ по овоме УГепас је наследник Ко1и, а својом садржином у дугом низу година својега излажења показао је да му је достојап наследник. Преврнемо ли листове Угепс а, сусрешћемо се са именима првих књижевника хрватских, чији су радови дпка и украс српске и хрватске књижевности. Угепас представља собом цело једно доба у развитку хрватске књижевности. Захвална би улога заиала онога сина хрватске домовине, који не би ножалио труда, да потање испита, да ли је, како и колико утицао Угепас на развитак хрватске књижевностп. Нама је пак мило, што можемо тврдити да је Угепас, доследан идејама препорођаја , увек био добар бранич и заступник срнско-хрватске књижевне заједпице , о чем нам сведочи пријатељско предусретање, којим су примани и радовп многих књижсвних радника српских. Жеља нам је била да, нре него што приступимо прегледу садржине Угепсеие у ових пет првих бројева ове, 23-ће му године живота, изнесемо значај и задатак његов у сувременој кп.ижевпости хрватској. Остављајући за овај мах и ову прилику на страну лепу књижевност, која је у ових пет бројсва заступљена прилозима вредним свакс хвале, — ми ћемо се, у овом прегледу, задржати часком на оном делу VIепсепе садржине, који је намењен поуци. Обилата садржииа пст првих бројева за ову годину одликује се и ваљаношћу и разноврспошћу, те нам с тога и дајс права тврдити да Угепас ич годнне у годину напредује, а овај напредак свакојако иде у корист наших узајамннх одиоса. Овај нам напредак лепо објашњује око.шост, што се всћ у првим бројевимн \чспса сусретосмо с именима оних књижевника, чији досадањи књижевни и научнн

рад ставља нзнад сваке сумње ваљаност прилога, којима су обогатили УЈепсеуи садржину, поуци намењену. Норед многих марљиво прибраних бележака о књижевном иокрету код Срба н Хрвата и код осталих словенских и западних народа, видимо у овим бројевима и прилоге од г.г. др. Т. Маретића, др. Ив. Броза, Вјекослава Клајића, којима су њихови досадањи радови стекли леп глас у народној књижевности српско-хрватској. Чини нам се врло умесно да се, баш овде, зауставимо на једној напомени , која је од не мале важности, јер се њоме прилично може открити тајна, зашто нашп књижевнп листови нису срећнн да се поносе дугим веком као Угепас, који се ево већ 23 године држи. Мислимо да овоме није најмањи узрок та чињеница, што први хрватски научари нису никад одрицали евојих услуга књижевним часописпма, него су им драговољно својим ирилозима диза ш цепу и глас, а то је, по нашем мишљењу, прва иогодба, да се стекне поверење читалачке публике, од чијег одзива и завпси опетанак листу. Код нас, Орба, као да, на жалост, друкчије бива. Док је „Вила 11 била у рукама једнога От. Новаковића, уживала је леп глас—и држала се доста дуго. Престанку њену није била крпва читалачка публика. И наше је »Коло« успело било убројати у ред својих сарадника прве наше и хрватске књпжеваике, те је с тога н одзив читалачке публике у прво време, нрема нашим приликама, био врло добар. Па и његову престанку као да пеће бити најглавнији узрок читалачка публика. Ова нам напомена дође сама под перо, када, приступивши прегледу иоуци намењене садржине У1епсе\е, наиђосмо на првом месту кратку слику о последњем зетском господару Ивану Црнојевићу. Предмет је овај и важан и занимљив. Доба у које је завладао Зетом Иван Црнојевић и ирилике под којима се створила данашња ЦрнаГора и данас још нису толико познате и испитане, да пажљиви испитивач ие би имао шта пожелети. Многу нам важну појединост из тога доба криЈе тама, кроз коју нам, поред свих данас нознатих извора, није могућно пронићи , те се и данас још морамо задовољавати оним што су нам о томе времену и приликама написали Андрић и Милаковић у својим историјама Црпе Горе. Писати дакле о лицима и догађајима из тога доба данас јо врло захвалан, али и мучан носао, за који се иарочито тражи темељпо познавање историјских извора. Г. Клајић је досадањим својим делима показао. да му се непознавање историјских извора не може уписати у недостатак, па ипак није могао успети, да овом сликом унесе више светлооти у познавање онога доба. Али п норед тога овај