Prosvetni glasnik

КЊГОКЕВНВ ОБЗНАНЕ

је посао добро дошао свакоме, који није имао могућности да. прочита до сад штампане историје о Црној Гори. Писац нам је у овој својој слици у врло прегледној целини прикупио све, што је до сад о томе знаменитом Србину било познато. Поред г. Клајића , врло је марљив сарадник Угепс а г. др. Т. Маретић, који је својим радовима нз области Филологије ушао у ред првих научника хрватских. И такав научар не либи се да својим прилошцима уздигне г/чс Угепси , који је намењен широј читалачкој публици. Сем приличног броја књижевних реферата и других прилога, г. Маретић у У[епси стално ради у рубрици »Филолошке ситнице, а у којима чисти језик од ногрешака, које се у њ уносе или са незнања или са нехата. Тај су посао у нас радили г.г. Јов. Бошковић и Јов. Живаповић, а то је већ по себи добар знак, да му се не може одрећи ни потреба ни важност. И ако је наука о срнском језику силно напредовала у нашем веку ; и ако су радовима Вука и Дагшчића израђена правила књижевном нам језику, којих се мора данас држати сваки који хоће књигом што да привреди народном образовању и просвети — ипак је још много што шта остало неиспитано и нерасправљено. Ова околност, потпомогнута још и непажњом или незнањем гдекојих писаца, учинила је, да се по нашим списима и новинама наилазе честе погрешке противу гравила и духа нашега језика. За то је баш и неопходно потребно имати у нашим књижевним листовима рубрику, која би била посвећена брањењу правилности у нашем књижевном језику. И нама је баш с тога и мнло, што се ова рубрика у Угепси налази у рукама таквог научника, као што је г. Т. Маретић. Као и у свима осталим делима, којих број није незнатан, тако се и у овим „Ситницама» види одличан познавалац нашега језика и словенске Филологије. Ни избору ни начину како су расправљена ова ситна питања нема се шта ириговорити. Овде је вредно забе^ежити, да се неке грешке, које је г. писац запазио код хрватских, не налазе код наших писаца. Наши иисци н пр. никад не ће употребити коли, толи, место колико, толико, како, тако ; нитп ће глаголу свадити се икад давати имперфективно значење и т. д. У осталом, у овим ће „Ситницама® наћи корисне поуке сваки, који жели да што боље упозна особине нашега књижевнога језика. Ч Ј ) И сриским је писцииа, и готово ире њима но хрватским, потребно да науче јесу ли правилне за књижевни језик речи; дозволити, дозвољавати, дозвола; у течају или у току (те и те годиае), и чиме их треба заменити. Уредник. прооветвн гллснш; 1891.

73

И историја књижевности није остала незаступљена у ових пет првих бројева Угепса. Др. Иван Броз, од кога имамо две свеске „Цртица из хрватске књшкевности" и »Граматику ст. слов. језика,* израђену по Лескину, пише у Ухепси „Пабирке по историји књижевности." Марљиво истражујући по библиотекама старе рукогшсе и књиге, успео је да у једном рукоппсу дубровачке гимназије, под бр. 189., који је везан у кожи, а има 438 листова у осмини, нађе Палмотићеву »Христијаду* са посветом шведској краљици Христини. Саопштавајући пам ову посвету, износи нам г. Броз неколике податке пз живота краљице Христине, који нам[могу у неколико објаснити , шта је руководило Палмогића, да свој чувени спев посвети шведској краљици. — Тако је исто у францишканској библиотеци у Дубровнику нашао прво издање „Османа" Гундулићева, шгамиана у малој осмини, на 188 страна. У ово су издање ушла 4 прва певања цела, а од петога само 504 стиха. Сравњена с певањима издања Волантићева од 1826. год. показују велику сличност. 0 овоме је издању помињао још Кукуљевић у својој БиблиограФији, у којој вели, да је ово издање штампано у Дубровнику код Осћге 1801, године. Држећи се причања мајке проФ. Будмана, г. Ив. Броз мисли да нема разлога сумњати, да је ово издање штампао Перо Стули , деда по мајци проФ, Будману, у својој рођеној штампарији 1808. године. Оба ова пабирка, и ако су библиограФског карактера , ипак су врло важна за познавање књижевних прилика у старој дубровачк. књижевности. Ни сувремена књижевност није остала незаступљена у овогодишњим бројевима УЈепса. Губици, који су задесили руску и нашу литературу смрћу Данилевског и Л. Лазаревића, нашли су у Хрвата братско саучешће, те им је у Угепси посвећено неколико топлих речи, у којима је кратко нацртан њихов живот и обележен значај књижевног рада њихова; Поред ових кратких биограФија^, имамо у Угепси кратку али исцрпну и лепо написану студију о животу и књижевном раду познатога песника хрватскога, Јов. Храниловића, коју ]е написао др. М. Шрепел. Досадањи рад пишчев довољно је јемство за ваљаност ове студије, коју писац завршује оваком карактеристиком поезије Храниловићеве : » Храниловић је само идеалистичан тумач хрватских тежња. Ова идеална жица проткива сву његову иоезију, од њена се титрања чује најзвучиији одјек његове душе. Племенитошћу и нежношћу свога чувства, па врелом и сликовитом дикцијом нодсјећа нас Храниловић на Ламартина. У оиће се разабира, да се Храниловић у своме пјевању 10