Prosvetni glasnik

ПРОСЕЕТНИ КОПЧЕЖИЋ

љивати из митологије других народа и нланоте називати у част појединих уважених личностп или просто имегшма држава ; тако, на пр., налазимо: Евгенију — у част дарице Евгеније, за тим Русију, па Камилу — у част Камила Фламариона, и др. -ђ-

Еарат, јединица тежине за мерење дијаманата и финих нерла. — Према казивању славног путника Ј. Вгисе-а, Шотландца, који је врло познат са свог путовања при тражењу извора реке Нила(1773. год.) реч карат долази од једне биљке од племена ЕгуШГпае , која се налази у Абисинији близу ! Шанга 1а и зове се куара (ћоиага). Њено се семе — мала црвенкаста зрнца — употребљавало по источној Индији за мерење дијаманата и перла. Други опет доказују да је ова реч постала од грчке речи %8(>ат10V , која је означавала тежину једне трећине њихопог обола (садашњих 75 гр.); али је прва етимологија вероватнија. Било како било, према науци о мерама, по Раис1;оп-у карат вреди 205,871 милигр. или 144-ти део једне унце, која има 29,502 грама. Карат с:е дели на 4 зрна и употребљује се при мерењу не само х ј 4 карата, већ и Ч 8 . 1 1в , 1 32 до Ч в4 његова. Вредности карата и његових делова у милиграмима јесу: Карат или 4 зрна има 205,5000 мгр.

'ј 2 карат-а ,,

2 «

« 102,7500

[ 4 » »

1 «

« 51,3750

11 !« » «

ч |2 »

» 25,6875

1 1« » »

1 4 »

12,8438

1 32 » »

1 * »

6,4219

1 64 » «

1 1 116 «

3,2109

Ну ипак карат не преставља једну нсту тежину у свима европским државама ; тако је његова вредност: у Енглеској 205,4090 мгр. у Немачкој 205,4000 „ у Амстердаму 205,0440 « у Берлину 205,4400 „ у Шпанији 205,3930 „ у Флоренци 197,2000 « у Франкфурту на Мајни 205,7700 » у Хамбургу 205,4400 „ у Холандији 206,4460 „ у Лисабону ..... 205,7500 „ у Ливорну ...... 215,9900 « и т. д. Да се оцени приближиа вредност неизрађеног дијаманта, треба измерити његову тежину у карат-

има, тај се број поднгпе на куб и резултат помножи са 50 дин. (50 Ггсз, 2 лире шт., 25 Гог. итд.) Ако је н.пр. неки неизрпђени дијаманат те.как 6,5 карата, то ће бити његова вредност : (6.5)'ХзО =42,25X50=2112,50 дин. Израђени дијаманат има далеко већу вредност, и она се налази кад се његова чиста тежина у карат-има удвоји, па се добивенп број кубише и доопвени резултат узме 50 пута; јер се иретпоставља да је дијамана изгубио половину своје бруто-те■кине при углачнвању. Тако, један израђени дијамант, који би био тежак 6 карат-а, вредио би (12) 8 X50=1728X50=36.400 дин. Реч карат употребљује се и при изразу за етепен чистоте других метала. Узима се, да чист метал — ма колико да је његова тежина — има 24 карата, и та се вредност бележи 24-тез. Према томе: злато од 23-тез (карата) има Ј3 ] 24 =0,958 чиотога злата; злато од 22-тез (карата) има г2 ј , 4 = п , [2 =0,9166 чистога злата итд. Н. Врсаловић

Равнотежа између духовног и телесног рада.*) — Кад размислим о опоме, што сам искусиоза двадесет и девет година моје лекарске праксе, морам признати, да сам имао веома мало болесника, који су се били разболели услед напрезања костију и мишића. Напротив, посматрао сам врло много, на етотине мученика, који су били оболели услед дугог духовног рада, те често беше веома тешко, да I потпуно оздраве. Био сам готово стекао уверење , да човечји склоп тела и није створен за учење, него за телесни рад. Видео сам, да су они остали најздравији и најведрији, који су обрађивали поља и вртове, који су сејали и жели , и који су се најваћи део дана кретали на свежем ваздуху. Таквим људима увек годи њихова, већином проста, храна. Код њих се готово никад не чује о неправилном сваривању хране, о тромости тела , конгестији главе или бар о нервном раздражењу, Како ли са сви.м друкчије стоје телесне при • лике код чпновника, научника и уметника ! Често им је врела глава а хладне ноге , тешко варење, пеправилност у цревима. Мало их је међу њима, Ј који се не туже на непрестано раздражење нерава; а у оваким приликама увек је ређе осећање угодност, *) Од лроФ. др. Нусбаума, пређ. чувеног проФвсора у минхепскои университету; уиро на крају ирошле године-