Prosvetni glasnik

246

ЛАУрСА НАС1 АТ*А

закбпам ! Тако исто речи : гблуб и облак. имају исти акценат у свима облицима, осим локала, у ком гласе : голубу и облаку! Или речи: братучед и пријатељ имају у свима облицима исти акценат. само у 6. пад. мн. гласе : братучедима и пријатељима. Оваких примера има врло много. Најпосле ће јако сведочанство о теш\ ' коћи овога носла бити и то, што досоле ј находимо, само код неколико писаца, поI кушаје у том правцу. — Колпко смо .могли разабрати, ирви се на овај посао одлучио Дела Бела , објавивши у граматици пред Речником својим нека правила о акцентима, која и дан данашњи имају своју извесну вредност. Носле њега имају у једној расправи Фра М. Шуњића ,2 ј нека правила о «скакању акцента" , којима је с временом: и вредности нестало. Али се тога посла. латио с највећим одушевљењем и одважношћу А. Мажуранић ,3 ), који је иосле дуга. а узалудна труда, за којим и сам жали у предговору , осетио да је тежња његова, неостварљива. Ресултати су његових исграживања «0ј1шта правила ) ', како их он зове, и правила 0 промени акцента у деклинацији и коњугацији. Али се на њихнико, кс» ^иа добро штокавски акценат . не сме ос< Ј лонити, јер су врло непоуздана, а непоуз\ дана су за то, што сам писац није добро владао ни акцентом штокавским нити чакавским, него неком мешавином од обадва. И у поменутој граматици Н. Будмана имају нека правила о акцеитима , али су и она ненодесна, јер нису прецизна, а после су израђена на основу акцента који влада у , далматинском приморју и дубровачкој окоЈ лини. Даље је радио на овом послу и А. Вебер 14 ), који је, тако рећи, само сузио поменута Мажуранићева правила. Најпосле је Даничић сабрао нравила о нромеии акцента у придева (у номиналној и сложеној деклинациш и комиарацији) ,5 ) и у гла4 ) ола ,ћ ), али нам ни она не могу послужити као нравила , на основу којих би се могле сазнати промене акцента у свима облицима, п која би могла поднети за граматику. ,2 ). 1>е гаИопе (!ер1п§еп(Н гће циавШка уосез аг11си1а1е8 нтд. УЈеппе. 185У. ,3 ). 81оуп1са ћепа18ко§а јегИ>а. 2а§'гећ. 1^59. ,4 ). ОгашаИка ћгуа1зко§а је/лка. 2а§геђ. 187?. "). Ка(1 XIV, сгр. 109. ^ ,6 ). Ка(1 VI, егр. 146.

сс

Према свему. што поменусмо, није никако чудо, што се код свих испитивалаца утврдило мишљење , да се акцентуација српске деклипације и коњугације не да свести у извесни број иравила, као што је то у грчкој и латинској граматици. А кад би се баш и то омогућило, онда би иретходно требало с номоћу музике одредити свима акцентима висину и дубину тона, и означити из колико се и каквих тонова састоји сваки од њих. Опће пак (( начело о акцеиту", о коме су неки наши граматичари по што год сиоменули — готово је апсурдно , јер би ту валоало изрећи начело природнога ритма или музике нашега језика. Ми ћемо иокушати овде да изнесемо неколико опћих иравила о иромени наших акцената, до којих смо могли доћи проучавањем свих горе иоменутих писаца, те ће тако, ако буде каквога успеха, хвала припасти онима , који су нам у том нослу претходили и као углед служили. Ево тих правила: I., У сриском језику имају четири акцента (нагласка) : (оштар), 4 (кратак или благ), ' (дуг или протегнут) и " (високодуг или снажан). 2., На једној речи може бити један нагласак у нравом смислу речи. 3., Акценти и могу стајати само на првом слогу у речи. 4., Једносложне речи могу имати само или ~ акценат. 5., У речима од два или више слогова не може акценат стајати на последњем. 6., У јужном дијалекту место источнога е стоји ије. а место источног е с гојн ије. 7., Чакавски и моравски (?—Ур) говор немају" акцента. 8., Кад се две речи изговоре као једна, онда нрва губи акценат, а с друге прелази на прву 1 . 9., У именица се акценат већином влада по акценту §еп. 10., Ако су акузатив н генетив једнаки, и акценат им је једнак. •—■ Г)а1;., ш*1;г. и Јос. р1. имају исти акценат. II., Све именице у §*еп. р1. имају А ". 15., Именице с акцентом у §еп. нш§. мењају га само у деп. р1. на . # '. Да ли исти гли друкчији ? — Ур. 2 . На ком слогу У — Ур.