Prosvetni glasnik

247

13., Именице с акцентом 4 на ттретпоследњем слогу у §еп. 8т§., мењају га само у §еп. р1. на . 14., Све једносложне именнце с уметнутнм а имају " акценат и мењају га само у §еп. р1. на'. 15., Иза акцента ~ не може стајати ни један од друга трн акцента. 16., Ако је у ниФинитиву " илп ~ акценат, онда је исти и у садашњем времену.— 17., Ако је у инфпнитиву " или ', онда се мења у сад. времену на " а ' на , и то само онда, кад је акценат на иретиоследњем слогу основе, иначе остаје исти као и у инФинитиву. 18., У првом иређашњем времену акценат је као и у инФинитиву, осем у 2. и 3. л. јед.. где се сваки акценат претвара у ако пред тим ~ има још који слог, онда он добива ч \ Последњп слог увек добива 19., У другом нређашњем времену акценат је као н у садашњем, само још и друга половина уметка добива А . 20., У начину заповедном с наставком и, акценат је као и у инФинитиву , а ако је с наставком ј, онда му је акценат као у сад. ВЈземену, и последњи слог добива А . 21., У првом глаг. придеву акценат је као и у инФинитиву. 22., Ако је у инФинитиву акценат на ггретпоследњем слогу основе , акценат је У /ФУ г °м придеву као п у садашњем времену; иначе је као и у инФинитиву. 23., У прилогу времена садашњега акцент је као и у садашњем времену , само још и уметак добива ~. 24., У прилогу пређашњега времена самогласник који се нађе П| ед наставком добива \ ") (СВРШИЋЕ СЕ)

"). Сиакако ће многима корисно нослужити, ако н ведемо оних шсст закоиа о акцснтпма нашега је;тка , којвма сс нашло доста иотврде у народном говору и крје је проФ. Љуб. Еовачевић — нриказујући иоменуто дело Мазингово — изнео у Јагићеву Агсћгу-у В. III. стр. 695.: 1., Акцентов ш јд. слог у речи онај, који има најјачи и највиши т.)н. Има само један тако наглашен слог, но том

ДРУГО ПУТОВАЊЕ НА.СТАВНИКА И УЧЕНИКА ДРУГЕ ВЕОГРАДСКЕ ГИМНАЗИЈЕ ПО СРБИЈИ И ПО БОСИИ 1890. од ДГ-А ННК. Ј. ПЕТРОВИЋА, ЉУБ. МИЉКОВИЂА, П. А. ТИПЕ, II. С. ПАВЛОВПЂА, Ж. Ј. ЈУРИШИЂА. II. КРОЗ Б00НУ (насгавак) Одмах иза Снегова лежи село Млађевац. Оно је мало веће од Снегова, али се п оно завукло у брда. На петом километру од Зворника почиње Просјек Огромна самоникла стена притисла Дрпну с леве јој стране. Туда шце пређе било нута, колико да се човек с човеком мимоићи може. Често се дешавало да се коњ с товаром стропошта у Дрину. Стену обићи било је тешко. После и само јодан акценаг у речи. Сви су остали слогови у речи дубљи и слабнји од акцентованога. 2., Има четири акцента; два, у којпх тон расте (" и ~) и дви,у којих тон нада (' и '). Оба нрва могу ст;1Јати само на нрвом (или јсдипом) сл гу у речи, друга два па свима осим носл.Јдњега (или јединога) слога. 3., Сви слогови који стоје нред слогом акцентованим са ' или ' имају дубов тон, у кратво, једнаке висипе и јачине, или ако има какве разлике, ова је тако малена, да јс и не опажамо. ■1., Сви слогови којн долазе иза акцептовапога, надају ирогресивно како у вцсини тако и у јачини гона, све до сершетка речи, а могу бити кратки илн дуги; дуги по битнос!и одговарају онима који су акцентовани с кратки опима, који су акцевтован.1 ° акценгом. 5., Слог који је најближи опом, у кога је акценат којп расте С или ), ика и у погледу јачине и висине тона, средњп тон, јер служи као посредник између кулминационе тачке високога тона и свих осталих слогова с дубоким тоном. II овај слог са средњим тоном (по Мазингу друга ноловнна двосложног акцента) може, као и остали слоговп с дубоким тоном, бити кратак шш дуг, и по својој битностн одговара слоговима акцентованим с " или 6., Средњи је тон нрема високом тону дубок, док бн према слоговима с дубоким тоном, који му следују, имао играти улогу високога тона. Исто је тако свакн слог којп стоји ближе акценту речи размерно виши, него сви остали, који му следују. За то, ако дефиницију акцента наЛазимо у већој висини или јачини слога према другима, то би се могло у речима српскога језика наћи и више од три слога , које бисмо морали сматрати сад за •акцентоване, сад за неакценговане .