Prosvetni glasnik

456

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

овесели м. развесели; рова м. отвора; до горња окна м. до горњег окна; шкрипела м- шкрнпала; камш м. кајпш ; у њем м. у њему; пжеженим м. изгорелим и т. д. Исто тако не нази на особие именнце. Неки пут пише пх с велнвим словом, неки пут с малпм. Истина ово су ситније погрешке, али тек су погрешке, којих не би требало да буде. У трећој причмци оинсује се једно размажено девојче — Ружица, која се без узрока смејала, и за то су је прозвали „подсмевалица". Због ове њене махне, сваки је избегава, а она тпме ностаје још гора. Најносле подсмене се старом чика-Павлу, њиховом кућиом пријатељу, који јеРужицу особито волео, — и овај престане одлазптн у кућу Ружпчипих родитеља. Ружицу је то болело, али своју крпвицу ником није хтела откритп. Иосле неког времена пише њенпм родитељима нека њихова рођака, да ће пм доћп у госте. Томе се највише радовала Ружица. Једпог дана баш кад Је хтела доћи та њнхова гошћа, Ружица пзађе у башту да набере цвећа, н да внди иде ли јш гошћа. Тада Ружица угледа иеку старицу, н по њепом обпчају стане се смејати старици. Старица је погледа, а Ружпца јој па то викне : „Шта ме гледаш ? Немаш зуба, а идеш као корњача". Старица јој понретп прстом и оде даље. А Ружица јој довикне: „Куда ћеш, да нећеш код нас. Немој молим те, није нам до тебе. Данас чекамо нашу баку". Мало после зову Ружицу, и кажу јој, да је дошла гошћа. Ружица оде, и прво јој падну у очи играчке, које јој је гошћа донела. А ношто се задовољила играчкама, упита где је бака. Еажу, да је у мајчиној собн. Ружица отрчи, али како се запрепастп, кад у гошћн позна ону старицу, коју је мало нре онако гадно изгрдила. Испусти од страха н стида лутку на земљу и стане горко плакати. На ннтање мајчино, шта јој је, одговори, како је мало нре гадно увредила ону старнцу, не знајући да је то њихова бака. Ружпца је почела све впше плакати, и једва су је могли утешити гошћа и мајка, а Ружица се заверпла да се никад впше неће нииоме нодсмевати, ио да ће постати добра. Најиосле нризна своју погрешку и каже мајци ц гошћи, да је она узрок недодаску чика Павловом, и покаје се и завери, да никад неће више тако што чинити.

Одмах отрчи код чика Навла, и замоли га да јој опрости, што овај и учиаи. Н Ружица је постала добро дете и никоме се впше није подсмевала. Ова је причпца узета из дечпјег жпвота, и лепо је пзведепа, да ће деца — код којих је нарочито развијеп обичај подсмевања — видети, како је ружпо другоме се подсмеватп, н оставити се своје навике. Али и у овој нричпцп као п у првим двема, има доста ситиијнх ногрешака, како у преводу, тако и у нравопису. Ова би се прнчнца морада на пово прерадитн, као н оне нрве две. Нешто н о самом натпису. Г-ђица је ставила овом иреводу натннс „Забавпик", а у руском оригиналу стојн натппс „Породичне вечери". Пре бп некп други натпис могао поднети од овога. Из свега досада пзнесенога, част ми је предложити Глав. Просв. Савету, да овај превод овакак какав је, не прнми за поклањање ученицима основ. школа, но да се врати г-ђицп да га преради и преведе иравнлнпје, п тек би онда могао ноднети за поклон. Главном Просв. Савету захвалан, 7. јула 1891. год. У Београду. Дим. Ј. Соколовић учитељ. Савет је усвојао мишљење г. реФерента п одлучно: да се овај рад не може примити за понуђену потребу овакав какав је. РеФеренту г. Соколовићу одређено је на пме хонорара двадесет (20) динара. У. Прешло се на нрограм за основне школе. На дневном је реду програм из гпмнастике и из женског ручног рада. Г. др. Батут нрочитао је нацрт свога програма из гнмнастике, којп није детаљпсан и у коме су само типовп гимпастички за поједине разреде. Савет је одлучио: да се умоле г. г. др. Батут и Дим. Соколовић, да, према нацрту г. д-ра Батута, удесе детаљан програм, који Савет у напред прпма. За овпм је прочптан нацрт програма из женског ручног рада, који је саставила комисија из Бпше Женске Школе. Савет је одлучио: да се умолн г. Ур. Благојевић, да са г. г. учитељицама теразијске школе прегледа овај нацрт програма и да у њему учинп нека измене, које је Савет уочио, па за тим да га као усвојен врати Савету.