Prosvetni glasnik

458

РАДЊА ГДАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

17. марта 1864. год.; а није према њему поступљено по овоме члану закона, то је Савет одлучио, да се у извештају о овоме учини напомена г. министру просвете ради знања. III. Прочитано је писмо г. министра просвете и цркв. послова од 3. ов. мес., ПБр. 8806., којим се пита Савет за мишљење о квалиФикацији г. Василија Данидовића, свршеног ученика Вел. Школе. Савет је, по прегледу сведоџбе кандидатове, одлучио: да г. Даниловић има прописну квалиФИкацију за предавача у средњим школама, и то за Филолошко -историјс^е науке. IV. Саслушан је усмен реФерат г. Стојана Марковића по молби г. Владимира Павловића, учитеља паруновачког, о уважењу оних година учигељске службе, које је провео у сталном учитељству пре садашњег закона о основним школама, а које му нису урачунате с тога, што је у невреме напустио учитељску службу. Савет је усвојио мишљење г. реФерента и одлучио: да се г, Владимиру Павловићу, учитељу, могу уважити оне године службе, које је провео у учнтељској служби, пошто се у овоме случају не може применнти пропис чл. 54. закона о основним школама. У. Прочитан је реФерат г. Жив. Живановића о књшш „Два војника". РеФерат гласи: Главном Просветном Савету Прочитао сам књижицу ,,Два војника', коју ми је Савет дао на реФеровање. Ењига је написана на руском, а цреведена је на српски ове год. У њој се престављају два руска војника, који се — један без ноге, други без руке — враћају са Севастопоља у Јарослав, пешке. Онп ударају на Москву, да, иснуне један аманет, да даду брату једног свог погннулог друга чизме и две рубље; а одатле ће у Јарослав, где ће Јевремов свом долу н породнцн. а Крућиков, његов побратим, који нигде никога нема, остаће код њега да ради градипарство. Тако је ц било. У њнном разговору огледа се потпуна преданост Богу п Хрпстовој верп; у њиховом друговању право братство; у њиховим осеченим деловнма тела — Крућиков се враћа без ноге, Јевремов без руке, — огледа се право југаштво, два права Руса,

који су се борили с Турцима и до цинизма не жа 1е своје изгубљеие руке и ноге. Крућшсов, који остаје на дому свог побратима, заводи тамо нову културу, нов живот, градинарством и риболовом, при чему има вернога друга малога Стевицу, сина Јевремовљева, кога је отац при поласку на воЈну оставио мала, а затекао великог, па се оба и не нознају. Крућиков учи Стевицу н да чита и избавља га — на Бадње вече — пз Волге, куда је малиша отншао да испод леда ухвати рибе, да за љубав свом учитељу окити „божићну јелицу". Прави војнчци, вера, дружељубље и вредноћа јесу главни знаци, којн се нстичу у овој ирлиовзтц и. Све је просто, равумљиво, без заплета и потпуно све заслужује да се препоручн, и по Форми и садржини за децу наше основне школе — наше будуће војнике, 2. јула, 1891. год. У Београду. Жив. Живановић проФесор. Савет је усвојио мпшљење г. реФерента и одлучио : да се ова књига може препоручитп за књижнице осн. школа и за поклањање ученицима осн. школе о годишњем нспиту. VI. Довршено је друго читање ирограма за осн. школе. Измењени програм за основне школе, како га је Савет усвојио, гдаси овако: ПРОГРАМ за основне школе како га је усвојио Просветни Оавет А. Ј^ ижа основна шко^ла I. Нау^а .зсришђанс^а Први разред. Крсни знак «во имја отца" на словенском и (( отче наш" на с.швенском, с кратким тумачењем О БожиНу у кратко, с тумачењем иоста и обичаја божићних као : печење печенице, простирање сламе, доношење бадњака, мешење колача, паљење свеће и гашење вином, положајник и т. д. ОУскрсу у кратко, скраткимтумачењем поста и обичаја, као: бојење јаја, поздрављање са «Христос воскресе", обношење Христа око цркве,