Prosvetni glasnik
494
лама, иорастао је за 10,46 . Из ранијих прегледа знамо да су се године 1879. школовала у Београду 1773, а 1884. године 2323 детета. Према броју деце које би требало да иоходе школу, то је износило у \879. години 35,77 процената, а 1884. године 46,23 процената, као што- се види из прегледа под А. и Б. Проценат школоване деце порастао је, дакле, за 10 ,46. Да је проценат школоване деце остао и у 1884. год. онај исти који је владао у 187 9. год., у престоничким основним школама не би било више од 1797. ученика. Вило би их, дакле, само 24 више но у 1879. години, јер и број деце за школовање није порастао за читавих 5 година више но за 68. Но како није остао исти проценат (т. ј. 35,7? ) већ је порастао на 46,2 3 (дакле се увећао за 10,46), то од оног броја деце који је у 1884. години био под обавезом законском да походи школу, треба узети још толико
ироцената и додати их ка 1797. Од 5024 детета 10 ,46 процената чини 526, а то све онда износи 2323 ученика, колико се Фактички и јесте школовало у Београду у 1883.-4. школској години. То је изналажење разлике између процената путем одузимаља. По другом начину, кад се упореди ироценат школоване деце у 1884. години с процентом пшоловане деце у 1879. години' излази да јепрви проценат 1,2924 пута већи од другога. Како смо већ израчунали, да 35,77 процената од 5024 износи 1797 (или тачније 1797,28 ), то овај број ваља увећати 1 ,2924 пута. У производу ће опет изићи онај број који је већ назначен. 2. Ако по нрвом начину изнађемо процентне разлике и за све округе, као што смо их нашли за Београд, онда ћемо добити овај преглед:
а Проценат школоване деце порастао је од 1879. до 1884. школске године
1.
У
округу иишном за
8,08
11.
у округу
крушевачком
за
4 .42
2.
«
„ крајииском «
7 ,94
12.
« «
смедеревском
«
4,1 2
3.
«
« ииротском «
6 ,50
13.
« «
рудничком
((
3 ,99
4
«
« београдском «
. 6 24
1&.
« «
ћуириском
((
3,33
5.
«
« ихабачком «
6, 19
15.
« «
јагодинском
«
3 ,29
6.
«
« црноречком «
5 ,54
16.
« «
ужичком
((
2 ,98
7.
«
« иожаревачком «
5 ,32
11.
« «
ваљевском
((
2 ,93
8.
«
« врањском «
5 ,16
18.
« «
тоиличком
((
2 ,39
9.
«
« иодринском «
4,81
19.
« «
ал^ксиначком
((
1 ,51
10.
«
« крагујевачком «
4 ,43
20.
« «
чачанском
((
1 .39
У овом прегледу нема кљажевачког округа. То је за то што је он једини где проценат школоване деце није порастао, већ ударио натраг. Мањак нзноси 1,2 9 процената. Кад се погледа на број дсце у узрасту за школовање, тај се није смањио, већ је за пет година порастао за 790 душа, иа штак се у 1884. години мање деце школовало у овоме округу но пре пет година. Да овај округ ни мало нпје напредовао, но да је само остао при старом проценту, ми бисмо имали у њему у 1884. год. 108 ученика више, место што смо у ствари имали 58 мање. Ова је појава чудновата. Никако се не може замислити, да се у 1879. години
нису теже осећале и подносиле последице вођених ратова противу Турака, но што је то могло бити у 1884. години, па опет после 5 година мање ђака у основним школама, но пре 5 година! Пошто се овај назадак ие може да објасни једиио ратним неприликама, ја сам склон, да — без нарочитог даљег испитивања — претпоставим ово : родитељи ученика, особито оних у Књажевцу, норед свих недаћа својих, још су у 1879. год. много полагали на то, да им деца доврше започето школовање. Сваке године доцније све им је теже падало да децу одвајају о/Ј разорених и оштећених кућа својих, а нарочито с уписом нових ученика