Prosvetni glasnik

495

није могло ићи као ранијих година. Невоља је јача била од воље народне за школовањем, а државна се момоћ у овом крају тако слабо осећала. 1 ) 3. Кад се по другом начину ухвате разлике међу резултатима школоване деце про и после пет година, онда — остављајући на страну Београд, где се 188 4. године школовало преко 46 од сваке стотине деце у узрасту за школовање — добијамо овв резултате: а) Од новоослобођених округа најбоље су напредовали само нишки и ииротски, јер им се у 1884. години проценат школоване деце увећ&о 2 ,16 и 2 ,22 пута. према ономе стању у коме су били пре пет година. Што се тиче вр;:њског и тоиличког округа, и они су се за то време нешто иоправили, и то први имао је 1884. год. 2,26 иута процената ученика више но 187 9. године, а другн 1,92 пута процената више ; али је сав тај напредак у врањском округу незнатан, а у топличком управо јадан и ништаван. Године 1884. год. није се у топличком округу школовало ни пуних иет процената од оног броја деце која треба да се упознаду са школом и књигом народном, а 95 од 100 остајало је да расте и одрасте у дивљини и слепо код очију. Топлички је округ у оиште најназадпији у иогледу основног школовања, као што ћемо се уверити мало ниже, кад изнесемо резултате постигнуте у 1889. години. б) После ова четири округа долазе: београдски, иодрински и црноречки. Кад се њино стање од 1884. године упореди са стањем од 1879. год., излази да се проценат школоване деце за пет година увећао у београдском округу 1,75 пута, у иодринском 1,72 пута и у црноречком 1,71 пута. в) Иза ова три долази крајински округ, где се нроценат деце која се Фактички школују увећао 1,61 иута. И из горња два прегледа иод А, и В. види се, да се овај округ иомерио с трећег на друго место. У његовим се основним школама школовало 1 884. године више од једие петине од оног броја деце која би требало да се школују. За то је овај округ (у прегледу Б.) у 1884. х ) Овакву је нојаву опазио г. Багољуб Јовановић у овом округу и за 1874. годину. Дрема томе излази да за читавих 10 година овај округ не саио што није ни мало могао да напредује, него је и награг знатно ударио.

години први после престонице у погледу школовања свога подмлатка. г) За Крајином долазе окрузи: руднички шабачки и кргјшевачки. Шихови су се проценти школоване деце за нет година за половину увећали. То је тако, кад се погледа на њихов напредак који је у сваком за се за то време постигнут Кад се пак погледа на општи рапг, изложени у прегледу нод Б., онда је крушевачки округ изосгао иза шабачког за 7, а руднички за 11 места. д) У ужичком округу проценат школоване деце увећао се, 1,43 а у иожаревачком 1,42 пута. У низу осталих округа пожаревачки је округ извојевао себи за пет година два места, а ужички је три изгубио. У ужичком се округу, поред свег нриметног напредовања, није школовало у 1884. год. ни пуних 10 процената од оног броја деце која би по закону требало да ноходе школу. Колико је овај округ изостао иза осталих, види се и по томе што између ножаревачког округа и њега има 15 округа који су напреднији од њега. ђ) У крагујевачком се окру^у школовало године 1884. нешто јаче од једне седмине од оног броја деце, на који се распростире школска обавеза. Пре пет година школовала се тек једна деветина. За пет година проценат школоване деце увећао му се 1,38 пута. Поред свега тога, ранг му је у 1884. години испао за једно место нижи. е) Готово подједиако су напредовалп окрузи : ваљевски, јагодински и смедеревски. Повећање процента школоване деце износп у првоме 1 ,3 2 пута, у другом 1,31 , пута а у трећем 1,зо пута. Поред свега тога, смедеревски је округ у онштем прегледу (Б). изгубио два, ваљевски три, а јагодински такође два места. Па ииак у смедеревском се округу школовало процентуално више деце но у крагујевачком округу, а у јагодинском више но у ваљевском. Тако на пр. да је године 1884. било у смедеревском округу за школовање онолико подмлатка, колико га је имало у крагујевачком округу, смедеревски би округ (са својих 17,50 процената) показао 774 ђака више но што је у истмни имао. Крагујевачки бииак имао близу 300 ученика више, да му је проценат школоване деце износио 17,50 а не само 15,87.