Prosvetni glasnik

513

школе, као н. пр.: о души, о славују, о телеФону и т. д. За ове се чланке може рећи да су врло неподесни. Не одликују се готово пикаквом вештином нити у бирању предмета за тумачење, нити пак каквом методичком јасношћу ни поступношћу. Врло је интересно предавање „о души«, које је врло непрегледно и претрпано разним питањима, и из којега деца добивају само појма о „свести" и више ни о чему! III. Од чланака „гагпода заЛгзаја" заслужује помена хигијенска црта: „(јоиек г згак", врло лепо написана. Осим тога чланци: „РгИозг за пагоппи реИадодгји" и „ЖагоЗпг издој", у којима има лепих песама и прилога за народну педагогију. То су врло драгоцене ствари, и за наше учитеље нема бољег занимања, него да их бележе где год чују. IV. Књижевној критици поклоњено је мало пажње у „ЋаргеЛи", ваља да с тога, што имају „Кпјгзе^пи зтоГги", једино критици намењеиу. Има свега два чланка вишо полемичке прпроде. Из иедагошке лепе књижевности имају само „$Јсо1зЈсе сгИсе", израђене по Фришу, које нису управо ничему. Зар од толиких ствари у страним књижевностима нема ничега бољега ? — Што је врло похвално, у „Жаргепки" су штампани извештаји о раду свих подружина и одбора учитељских с разних страна Хрватске, те читаоцу дају леиу слику о свему раду хрвагског учитељства. V. Најпосле, има доста аабирлка, цртица из школскога света, дописа, домаћих и разних вести и ситних просветних н педагошких бележака.

То би био у најкраћим потезима преглед сидржине овогодишњега »МаргесШ.а«. Покрај свих добрих и ваљаних ствари, имали бисмо да учинимо неколико напомена. Нрва напомена тиче се овогодишњих сарадника .^аргесИсоуШ". Сви су, до душе, учитељи, али их је врло мали број, и, што је врло важно, то су махом !>уди, о чијим ми књижевним пословима, друге, несмо много слушали. Ово је Факат, о ком ваља водити рачуна, јер уједно показује, да ни сваки иети од сто њиховнх учитеља, није, ове године, никаквога прилога оМаргесИш 8 послао! Осим тога, у овогодишњем „Ћаргедки" тешко је наћи чланака, који би говорили и обавештавали хрватске учитеље о стању и напретку нросвете наше, сриске; да и не иомпњем остале словенске народе. — 0 просветним покретима и напрецима у Немачкој, Француској и другим земљама јевропским, има само неколико ситних, уираво новинарских бележака; ј просввтни гласник 1891.

нема никаквих саопштења о новијим напрецима у писању, краснопису, ручном раду и т. д. — Колико би само вредео један добар чланак о потреби санитетско-лекарскога надзора у школама, о коме се, данас, непрестано говори по страним педагошким и хигијенским листовима, и које је један од првих услова за напредак данашње школе и очување ученичкога здравља! Даље, у листу нема угодних предавања о знатнијим људима, и лешпим партијама из народне историје, књижевности и језпка. Могло би се иомислити, да хрватски учитељи мало пажњепоклањајународним умотворинама, у којима је сачуван најдрагоценији бисер народне поезије и ФилссоФије, и у којима одсева онај младеначки век народпога живота, те се особито слаже с природом школске омладине и пружа јој највише чисте и здраве душевне хране ! Тако се исто, овогодишњи „Жарге&ак" не може подичиги, ни лепотом и чистотом народнога језика ни лакоћом стила. Већина његових сарадника пшне доста исквареним језиком ; стил им је какав хоћете, само не чист српеки, а у извођењу речи, мењању глагола нема одређене правилности. Нама је веома жао, што тако пишу хрватски учитељи (не баш сви), јер можемо, од прилике, замислити, колику муку и труд подносе деца, која чистим језиком народним говоре, када дођу у школу, докле се не привикну језичким особинама свога учитеља. Ово би се исто могло рећи и за етимологију, о којој је досле много и много говорено. Они непрестапо разбирају у којих народа и у коликој мери влада Фонетика, само да би добили уверења, да треба примити Фонетику, - а неће да се окрену својим ђацима из првога разреда основпе школе и да осете, да су сви привикли Фонетици ; они неће да покушају, те да виде, да ли ће та иста деца, после иолугодишње наставе у писању етимолошком — и то кад им се буде диктовало — да ли ће писати Фонетски или етимолошки!! Крајње је време квитирати с укусом па оставити разуму да суди ; деца сама упућују на Фопетику, јер ће носле брже и лакше ићи с наставом у писању. То су наше напомене. Писали смо их у племенитој намери. Имали смо на уму да је школа народна прво и свето огњиште, које ваља најјаче да шири светлост у народу, да илемени срца, крепи вољу и образује /м и срце подмлатку народном. Тај свети задатак зрше учитељи; они образују подмладак а преко њега и народ; они треба за све да се интересују, треба да буду свестрано образовани. Њчма су ове напомене и упућене. Да завршимо. Овогодишњи „ЈУаргеЉак" и наменом и садржином својом заслужује ссобиту пажњу; 65