Prosvetni glasnik
ЛВК1Џ1ЈЕ 113 СРПСКОГА ЈЕЗИКА
3 54. — Неодређени вид мења се овакп:
МУШКИ 1. пад. жут
Једнина СРГ.ДЊИ жут-о
2. « 3. « 4. сс
6. 7.
Ж1ЈГ-а ЖјЈТ-у жут (жута) жут-о жут- им жут-у
Множина 1. иад. жут-и жут-а.
ЖЕНСКИ жут-а жут-е жут-ој жут-у жут-бм жут-о ј
жут-е
<2, 3. 4. 5. 6. 7.
« жут-жх « жут- им « жут-е жут-а сс « жут-Ћ-Ж « жут- 8м
жут-е
353. — Овако се исто мењају и иридевп чија се основа свршава на непчани сугласник само што у средњем роду у 1. и 4, падежу једнине пма наставак е место о : врућ-е итд. 356. — Према правилима 149., 151,, 154. имају придеви мушког рода ове облике : добар, добр-а (витак, витка ; бесан, бесна птд.) наг ао, нагл-а ; гњио , гн>мда; (бео бела; цео, цела, итд.) ; сл адак, сдатк -а, (мрзак, мрска; гибак, гипка), итд. 357. — Овако се мењају и заменице : његов,-а.-о ■ њен : -а,-о ; њезин г а.-о ; њихов, -а,-о; њихан, њихна,-о ; овакав, оваква,-о; такав,-ква-о ; омакав,-ква,-о ; какав-ква,,-о, (некакав, никакав. свакакав, свакојак, којекакав); васколик,-а,-о, (савколик,-а,-о). 2. Промена придева у одређеном виду 358 — Придеви у одређеном виду мењају се као заменице које имају род.
359. — Одређени вид мења се овако: Једнина МУШКИ СРЕДЊИ над. жуг-ж жут-0
ЖЕНСКИ жут-&
2.
сс
жутота,
жут-е
3.
с<
жут-дшу
жут-дј
4.
« жути-ж [жут-бга) жут-о
жут-у
5.
« жхјт-и
ЖЈЈТ-О
жут-а
6.
«
жут- им
жут-дш
7.
«
жут-дш
жут-дј
Множина
1.
пад. жут-и
жут ■ а
жут-е
2.
С(
жут-жх
3.
«
жут-жш
4.
« жут-е
жут- а
жут-е
5.
« жут-ж
жут-Ћ
жут-е
6. 7.
жут- им жут- им
360. — Овако се мењају и нридеви чија се основа свршава на непчани сугласник, само што у мушком и у средњем роду о од наставка мењају у е : врућ-е, вруИега, итд. 361. — ТТТ .то је казано код заменице у ирав. 310., 311., 312., 318., 319., 320. то вреди и за одређене придеве. V. ПОРЕЂЕЊЕ ПРИДЕВА 362. — Придеви имају једну особину које немају остале речи, а то је што могу да се иореде. 363. — Описни придеви показују као што је већ казано — каквоћу неког лица или ствари , и ти се придеви зову нрости. Али иридевима може да се искаже да једна ствар има вшне те каквоће него друга, или него све остале, и ти се придеви зову поређени. 364. — Имају два ступња поређења: ирви и други. 365. — Први ступањ поређења показује да једна ствар има више оне осо-