Prosvetni glasnik

32 ЛЕКЦИЈЕ ИЗ С бине коју иридев показује него друга нека ствар. Г1р.: Београд јо већи него Смедерево. — Авала је мања од Конаоника. 366. — Други ступањ поређења показује да једна ствар има више оне особине коју придев ноказује него све остале ствари. Пр.: Београд је највеки град у Србијп. — Црноречки округ јо најмањи. 367. — Поређени придеви имају само одређени вид. 368.— Први ступањ поређења постаје кад се на основу (која се добија из другог падежа једн.) додају наставцп ј, или ш, или иј. 369. — Наставак ј добијају ови придевн : а. На целу основу :

бео,

бесан,

благ,

блед

брз,

вруК,

глух,

гирак,

грк,

густ,

драг,

дуг,

жив,

жут,

јак,

криз,

крут,

ласан,

луд,

љут,

млад,

млак,

мрк,

риђ,

сед,

ск уи,

сух,

тврд,

тесан,

тих,

туа,

Уд,

црн,

чврет,

чест,

б. Пошто одбаце крајњи глас од основе : тладан, жидак, жигак, кратак, ■мрзак, низак, алитак, редак, сладак, ганак, тежак, узак. в. Пошто одбаце два крајња гласа од основе : висик, дебео, дубок, жесток, широк. 370. — Сви ови придеви кад се пореде добијају на први слог оштар (*) акценат. 371. — Глас ј од наставка спаја се са крајњим гласовима од основе и то : ДЗ у ђ: блед-блеђп; луђи, млађи, сеђи, тврђн, уђи, глађи, жиђи, ређи, слађи. тј у ћ: густ-гушЛи; жући, крући, чвршћи, чешћи, краћп, плићи, жешћи. лј у љ : бР.о-бељп. вј у н.: бесан-бешњп; машњи , теши.и, црњи, тањи.

1СКОГА ЈЕЗИКЛ гј/ благ-блћжп; дражи, дужи ; зј\ ^ ж; брз бржп, мржи, нижи, ужи. сј) впсок-впшп; хј\ У ш ■ глух-глушп, сушн, тиши. кј у ч : јак-јћчм ; горчи, грчи. млачи, мрчн. Између бј, пј, вј умеће се љ : жав, жпвљп ; крнвл>и, скупљи, тупљч, дебљи, Дубљи. Иза ђ, ћ, ж и р, ј отпада: риђ-риђи ; прући, тежи, шири. 372. — Наставак ш добијају ова три придева : лак, мек и леи. 373. — Акценат је и код њих исги ("): лакши, мекнш, лепши. 37— Наставак иј добијају сви остали придеви. 375. — Акценат је код њи.ч на слогу пред наставком иј благ (') : Пр.: круаан, круанији; ааметнији, задовдљнији, ботатији итд, 376. — Ако се основа свршава на к оно се мења пред и у ч. Пр.: креаак, креачији; љуачији итд. 377. — Придеви : добар, зао, ведики и мади имају први ступањ од других корена, и гласе : бољи, гори, већи, мањи. 378 — Придев грдан гласио је некад грд , па од те основе има сад први ступањ : грђи. 379. — Други ступањ поређења постаје кад се на нрви дода нај : најближи, и т. д. Ово нај пише сс састављено са нридевом, само се раставља кад придев почиње са ј : иај јачи. 380. — Присвојни придеви не могу се иоредити. VI. УПОТРЕБА ПРИДЕВА 381. — Нрпдевп и придевне заменице могу стајати или уз именицу, или могу бити у именичком прироку. Нааомена. Придев рад не сгојн иикад уа именицу иего само у прироку. 382. — Кад придев стоји уз именицу може — ако има оба вида — бити и у од-