Prosvetni glasnik

559

Данас има безбројно много експеримената, којима се може доказати да звук постаје таласањем молекила тела, било појединце било у групама. Ако су тела, која производе, звук чврста или течна, таласјање може бити и трансверзално и лонгитудинално. С друге стране, пошто су сва звучиа тела ограничена, то ће она одмах чим зазвуче треперити у стајаћим таласима а из разлога, који смо видели код интерФеренције са две стране. Једно ће звоно треперити трансверзално у стајаћим таласима, а звук ће се до нашега ува пренети кроз вазДУ Х У кугластим лонгитудиналним таласима. Звук може произвести и само један талас, само ако је довољно јак, да га можемо чути (пуцањ из пушке, топа, и т. д). Исто тако звук може ностати и од више таласа који опет могу бити различити или сви једнаки. Ако је звук иостао нз више различитих таласа, онда се он назива шум (шуштање лишћа, жуборење потока и т. д ) а ако је звук постао из више једнаких таласа, то је онда тон. У колико један тон и.ма више таласа у јединици времена, т. ј. у колико тело брже трепери, у толико је тон виши. Висина тона зависи једино од броја трептања у једној секунди. Као год што се може лако доказати да је звук таласко кретање, исто се тако може сразмерно лако одредити дужиназвучних таласа. Тогарадп узећемо једну свиралу довољно дугачку, иа ћемо у њој изазвати један тон са извесном таласком дужином или, како се то још другојачије каже, тон извесне висине. Извесним ћемо се срествима поолужити да дознамо где су опет трбуси (односно брегови и доље). Из положаја једних или других знаћемо X. Таласка се дужина појединих тонова може и посредним путем одредити. Ми смо у теорији таласања нашли образац А = сТ, где је с брзина иростирања таласања у опште, овде дакле брзина звука, а Т је време једног трептаја. Ово Т можемо згодније изразити бројем треитања N једнога тона. Што је време трептаја је,лног молекила краће, у толико ће он већи број трептања извршити у једној секунди, те дакле време трептаја Т и број трептања у једној секундп N стоје реципрочно међу собом, т. ј.

Онда ће образац за таласку дужину бити :

Брзина звука у ваздуху је позната, а висина или број трептања тона, коме таласку дужипу хоћемо да одредимо, можемо помоћу сирене да нађемо ; онда је из те две познате вредности трећа одређена. И обратно, ако смо ма на који начин одредили таласку дужину и висину тона, можемо наћи брзину и т. д. Један тон, који затрепери 300 пута у секунди има талас од 11 метра; брзина звука биће према томе 300 .11 = 330 мет. Кад таласи једног звучног тела наиђу на друго какво еластично тело. онда га ти таласи могу устреперити. Нарочито ће то друго тело лако и јако устреперити и заавучати, ако је оно такве природе, да трепери тим истим таласима који до њега долазе, или другим речима кад то тело, звучећи, исти тон даје. Овако одговарање једног тела на звучање другог неког, зове се ресонанција. Ако имамо две звучне виљушке или дијапасона који треиере истим тоном, па само једну од њих превучемо гудалом. онда ће и она друга зазвучати и ако је више метара удаљена од ње. Ресонанција друге виљушке може се и чути (кад се трептање прве нагло заустави) а и видети (кад се на један крак виљушке о конац обеси лака куглица од зове, која ће одскакати од виљушке чим она зазвучи). Ово виђење трептањаможе имати важне примене онде, где се трептања не могу другим путем дознати. Замислимо се за време глуви, али да у исти мах знамо да прва виљушка трепери, и ако ми њено треперење не чујемо, па смо ради да дознамо да ли се то треперење простире и даље кроз средину у којој се виљушка налази. Онда ћемо то испитати оном другом виљушком, на којој је намештена куглица, која ће одмах одскакати, те тако ћемо треиерење прве виљушке доказати, и ако га не чујемо. Код електричних треперења, о којима ћемо доцније говорити, и која никојим чулом не можемо