Prosvetni glasnik

560

НАУКА И

констатовати, послужићемо се оваким али електричким резонаторима. И звучни таласи, као и сваки други, кад наиђу на нрепону у коју не могу иродрети. одбијају се. и то по законима које смо нашли у теорији таласања. На одбијању звучних таласа основана су појава одјека и одзива. Одјек ће иостати, ако је препона која звук одбија тако близу, да се одбијени звуци мешају са одлазним те их праве нејасним. (Одјекивање нразне собе, одјекивање у шуми и т. д.). Напротив , ако је препона довољно далеко (за артикуловане звуке даље од 17 метара, а за слогове 56 метара), онда ће се један. два или више иоследњих звукова или слогова ирема томе да ли је препона један пут, два пут, или више пута по 17 односно 56 метара удаљена) вратити тек по свршеном звучању или говору и јасно чути као одзив од једног, два или више артикулованих звукова или слогова. Звучни се таласи могу и преламати. У маломе се то преламање може извести кад се звучни таласи пропусте на пример кроз једно сочиво од бешике, напуњено угљеном киселином. У природи се пак често звук прелама, кад звучни таласи наиђу на ваздух разне густине или кад су брзине ваздушних слојева разне у разним висинама. С тога може да се деси да се један звук може чути на даљини рецимо од 100 метара, па га на један пут нестане. Ту се звук преломио или на више или на ниже, или ма на коју другу страну, само га нема даље у оном правцу којим је до тог места дошао. На послетку звучни таласи могу и да интерферују, и ако се кроз ваздух простиру лонгитудинално, јер иитерференција вреди и за лонгитудиналне и трансверсалне таласе. Експериментом можемо интерФеренцију звука овако да докажемо. Један ћемо тон извесне висине пропустити кроз једиу цев, у коју ћемо мало даље насадити две друге цеви, једну дужу а другу краћу ; те две цеви спојићемо после у једну, и ту ћемо слушати. У овом експерименту треба да знамо висину тона, на из ње нознатим нам обрасцем одредити таласку дужину тога тона. Рецимо да имамо онај исти тон од 300 трентања у секунди, за који смо мало час видели да му је таласка дужина 110 сант.

Да два таласа потпуно интерферују, треба да је путна разлика 1, 3, 5 полуталаских дужина. За то ћемо ми дужине оне две цеви удесити тако, да једна цев буде за нола таласа, т. ј. за 55 сант. дужа од оне друге. Тон полазећи са извора пролази кроз обе цеви, па се онда као два једнака таласа састану и ту интерферишу. Ако једну од оне две цеви затворимо, тон ће се кроз ону другу цев чути, а ако и прву цев отворимо, те звук пролази кроз обадве, он не ће на другом крају изаћи. јер ће се интерФеренцијом угасити. Чим поново једну од две цеви затворимо, тон ће се опет чути и т. д. И у природи често наилазимо на интерференцију звука, али обично она прође неопажена. Примера ради споменимо овај случај. Сваки је од нас приметио, да кад какво веће или мање звоно звони, па престане, онда се после престанка чује извесно хујање, које је час јаче час слабије, и то јачање и слабљење бива некад брже некад спорије. Ето то јачање и слабљење јесте интерференција звука, који долази од звона, ношто га је клатно престало ударати. Веома је тспјко , нарочито ако је звоно веће, излити га тако, да свуда буде хомогено, и да цело звоно трепери истим бројем треперења Обично једна иоловина звона звони брже, а друга спорије ; та разлика у броју тре. перења може да буде некад један, некад два, три или више трептаја у секунди. Пошто две половине звона дају два разна тона, то ће се они ван звона у ваздуху састати и делимично интерферовати, те ће се с тога тон звона час јачати (кад се амплитуде оба таласа додају), а час слабити (кад се њихове амплитуде одузимљу). Ако се у једној секунди чује само једно јачање и једно слабљење тона, онда је разлика између тонова обе половине звона само један трептај ; ако тон два пут ојача и два пут ослаби у секунди, разлика између оба првобитна тона износи два трептаја и т. д. Овом се методом често служимо за тачно одређивање висине тонова. Ухо наше не осећа сва могућа таласања, која ми на телима можемо изазвати; другим речима. свако таласање не даје звук. У томе има извесне границе. Видели смо мало час да и само један талас може дејствовати на наше ухо, т. ј. може дати звук, само ако је довољно јак. За тон већ није