Prosvetni glasnik

578

КРНТИКА И БИБЛНОГРАФИЈА

оне много боље од мушкараца познају и разликују боје). Пошто ђаци доста поуздано науче да познају и разликују боје, треба од њих захтевати, да ређају што више ствари од познатпх боја. А при томе ваља овако поступати : Нека ми свак именује ствар која је бела! Тада ће се изнети мноштво реченипа у овом облику: Млеко је бело. Снег је бео, и т. д. За тим ђаци ваља да почну реченицу именом боје, и при том ће овако одговарати: Бело је млеко. Бела је креда и т. д. Сад ваља ђаке подесним питањима упућавати, да иридев стављају иред именицу, а тим ће се добивати, од прилике, оваке реченице: Бела се хаљина брзо упрља Ња белој се хартији пнше и т. д. По себи се разуме, да ће се и овде развпти још које језиковно вежбање, као што су н. пр. речениде ове врсте: Впдим црвенило небесно. Јабука може да буде румена. И трешња, кад сазре, понајвише је румена. Неки су коњи бели, и т. д. — На овај начин треба скоро све боје (масти) прећи, именујући увек ствари које су од дотичне боје, а ђацима подесним питањима давати прнлику, да придев који означава неку боју примењују у различнпм прнликама и одношајима, и да га употребљавају у различитим облицима. За тим се наводе згодне загонетке, било да их учитељ (учитељица) казује ђацима, било да, их наводе поједини ђаци, а завршује се (ово вежбање) згодном ириаовечицом, као н. пр. оном о детету, које се отровало зеденом бојом и умрло, јер ле-

карска помоћ доцие дође и би. (Овде је потребно ђаке опоменути, да се не шале обојених ствари трпати у уста, јер су многе, а на име зелене, отровне). Темат о бојама или мастима нпје овде са свим обрађен и исцрпен, јер задатак овога одељка није само то, да упозна ђаке с најзнатнпјпм бојама, него да им износи и њихове различне одблеске (као н. пр. шта је светло а шта тамно, угасито, модро, см,еђе, мрко и т. д.) и да изводи још н. пр. ове појмове: бојан (обојен, бојадисан), безбојан, шарен, једнобојан, аругаст, аегав и т. д. Мнмо то ђаци треба да науче познавати и најзнатније од оних боја, које су назване по стварима, које су увек те боје, као н. пр. љубичасто, ружичасто, неранџасто, иеаељасто, грахорасто рујно, броКасто и т. д. Најзад се препоручује да се нешто збори н о ироменама бојним, као н. пр.: Трешњаје најнре звлена, па онда светла — пајзад угасито-црвена ; лишће по дрвећу је најпре свегло — па онда угасито-зелено, на послетку жуто, црвено и ш мрко, и т.д. По себи се разуме да се овај темат о бојама не ће завршитн оним што се о томе предузима само у 1-вом разреду, јер је свакому човеку преко потребно да познаје и разликује боје или масти. С тога овај одељак и ваља још ситннје и тачније обрађиватп н обрадити. Ово нам вежбање пружа за језиковно образовање мноштво опнсних аридева, који ио боји описују именице којима се прндевају, и учитељ (учитељнца) ће овде особиту пажњу своју на њих управити, као што ће настатп и око тога, да их (прпдеве) ђаци примењују у различним облицима.

КРИТИЕА И БИБЛИОГРАФИЈА.

КЊИЖЖВНЕ ОБЗНАНШ

Агсћју Гиг 81ауЈ8сће РИЈМодЈе, ип(;ег МИтгкип§ уоп А. Вгискпег, ВегНп, Ј Оећаисг, Рга@г, С. Јјгесек, Рга^, А. БезкЈеп, 1^ецт%, \У.Кећгтг, Вгез1аи, 81. Моуакоу1с, Сош1;ап^торе1, А.. \Уен8е1оГ8ку, 81. Ре1егзћиг§\ Негаиа»е§ећеп уоп V. Јадгс. БгеЈ2ећп (;ег Вапс1. \чег1ен НеП. ВегПп, ^УеШтаппзсће Висћћапс!1ип§- 1891. 8°. VI. 481- 640. Од многих књига, што изиде у последње доба на страним језицима, највише пажње заслужује за нас нова књнга Архива за словенску Филологнју, који ево већ наврши и тринаесту годину, обогативши словенску Филологију новим низом радова. С тога,

с те знатности и памерни смо да коју проговоримо, али не е намером да прикажемо целу тринаесту књигу, већ само последњу (четврту) свеску што изиде ове године, а то чинимо из два узрока: једно, што свака свеска може чинити и за себе целину, и друго, што би требало пишући о целој књизи — према времену, које ми је за сада на расположењу, а можда и простору овога листа — овлаш прећи много што шта, што мислим да не треба. 1 )

х ) Да би оиет сдика била потпунија, наводим у напомени натписе свих радова и реФерата, који су у првим трима свескама ове књиге изишли, а тичу се нас. 'Гакви радови су ова: 2иг ТехЉгШк с1ег аИзегМзсћеп ТЈгкип^еп* од Кадужљацкога, проФесора свеучилишта у Черновицу; »В1е бакау§Ипа ипЛ с1егеп ешз^е ип(1 је42%е бгепгеп" од М. Решетара,