Prosvetni glasnik

579

И ова свескп. овога словенскога научнога гласила, како га назва П. ЂорђевиК приказујући VIII. књигу Архива, ') подељена је на четири дела: на расцраве (и иовеће чланке), обзнане, библиографијски део (ВЉПозтарћЈзсћез) и мале прилоге. Ради већега прегледа и потпуније слике ове свеске прећи ћемо редом сваки део понаособ. I, Расирава — повећих чланака — има четири, и то : од Јоана Богдана, Ст. Новаковића, А. Брикнера и М. Решетара. а. Прилог ка бугарској и сриској историјографији од Ј. Богдана јесте знатан прилог ка расветл>ењу југословенске историјске радње. Сваки онај, који је ма колико толико ушао у питање о летописној радњи у нас, осећа празнине, које на први поглед срета; јер све оно што је и до сада рађено ни на близу не даје тачна ресултата, све је скоро (као н. пр. о постанку) још тамно и захтева даља испитивања и истраживања. С тога сваки ће од тих и поздравити радосно и овај прилог ка јачем расветљењу летописне радње, нарочито када се упозна с радом овога младога Румуна, који нам (рад) заиста расветљује многе нејасности а и отвора нова поља за истраживање. — Претурајући рукописе почаевске лавре кијевске духовне академије наишао је и на зборник, који ставља у другу половину XVI. века према запису од 1561.године и другим датима; у њему има између осталих ствари и неколико историјских састава, а на име: 1. Сказаше вђ кратцћ л^томб сбш,имб отв Адама до ншн^шн^го вр4мене родомБ; оно се распада у два дела: општи летопис (од Адама до Манојла Палеолога 1425.) и краткп српски летопис (од смрти Душанове 1355. до 1490. године); 2. Бугарска хроника; и 3. Сказаше вћ кратц!; о молдавскнхв господарехв од 1359.—1553. Ово је најстарија до сада позната историја о молдавским кнежевима; њу у овој расправи и не претреса; она ће бити предмет друге радње Богданове »0 најстадоскорашњега проФесора у Сплету; ка овој радњи додаоје Јагић своје напомене; »ЗМ-ипс! \уе8181а\'1всћ тосћ-г „ћ1аи" од Јозе®а Зубатог. РеФерати су били ови: ЈагиИеви на: Споменик III. наше академије, што је уредио Љ. Стојановић; Сборникт. за народни умотворенш I., што издаје министарство просвете у СрФији; Јастребова Песме II. издаае (о првом такођер било је пре); К. Хермана Пјесме мухамедоваца II. кн>ига (о првој било је у Архиву, књ. XI., стр. 424; у изводу саопштила Босанска Вила за годину 1889.); Бошковићево издање Османа Гундулића; П. П. Ђорђевића »Прилози за синтаксу српскога језика*; Живановића »Српску синтаксу«; Вуловићева »БранкаРадичевића«; Светосте®ански хрисовуљ, издање наше академије и земаљске владе у Босни; Кушара „Наука о правопису језика хрватскога или српскога" и »Чакавске особине у данашњем дубровачком дијалекту*; Толстога „Рат и мир" у хрватском преводу ; — Др. В. Облака нак на: Баљавца „Тгпоузко <;е(;гаје7ап(1јеНје" и И. Броза »ОћНм јегјка 8(;аго§а в1отеп8ко§а 8 <1о<1а1кот о роб^апји оћНка јегјка ћгуа1;8ко§а Ш вгрвкс^а 2а VII. 1 VIII. гаггесК') Просвстни Гласник 1886. године, свескашеста, стр.231.

ријим молдавеким хроникама", коју издаје румунска академија. Све је то било познато у XVII. веку влашком калуђеру Мокси, који их је и употребио у својој компилацији по што шта скраћујуви и испуштајући. — Зборник је писан реценсијом средње бугарскога језика, а у околини Сучаве у Молдавији. (Опширније о том зборнику види у Јагића 0 Разсуж.денјл старинвт о церковно-славннскомг лзикћ«, и то у »Изсл$доваша по русскому лзБгку, I. 575 — 581). Оишти део у наших летописа познат је до сада био само у српској редакцији, као год што се и држало, да у бугарској књижевности није ни било летописне радње. Ну овим изналаском обара се досадашње мишљењс: ево и бугарске редакције општега дела. Могло би се мислити, што долази иза њега српски летопис, да је српске реценсије било, па да су га калуђери молдавски преписали у реценсију ср.-бугарску, али то није вероватно, вели Богдан, пошто је цео текст скоро чисто средњебугарске реценсије, па је тешко претпоставити да су молдавски калуђери могли извести тако тачно буг. реценсију са српског оригинала. У српском пак летопису већином су србизми. Ну мислим, да овим још није решено питање, где је постао општи део, пошто се може претпоставити, да је какав Бугарин преписао српски превод на средњу бугарску реценсију, па са тога прениса унето у зборник. — Други део општега дела од Исуса Навина па до краја (изузевши само о седам екуменских сабора) слаже се нотпуно, од речи до речи, са цетињским, који је издао Љ. Стојановаћ у Споменику III., стр 119 122. Први део, од Адама до Навина, друге је редакције : докле наши наводе само имена, дотле ова, можда, бугарсгса редакција: и колико је који живео, када је добио првога сина и т. д. Српске је редакције извор : кратак преглед светске историје, који је под натписом »едџгјреСсс ?*> огртоџм апд 'Адаџ есод тог> ггг> хкцогЈ "- на крају у неколико грчких текстова Хамартоле. Ну долази и за себе, има га и непреведена до краја. често и скраћивана и као увод у летописе наше. С тога је, вели, и мишљење Љ. Стојановића — у поменутом Спохменику III. 109: (( да је општи део у српским летописима, где се помиње » по изсћстнихБ лћтописБЦБ» извађен из Хамартоле" — нетачно, јер се речи «по извћстнихБ лћтописБЦБ 9 не односе на Хамартолу, већ су узете из „ЈСдоУоудауихбг Окгтоџоу" патрпјарха Нике. Бугарска ова редакција слаже се с Хамартолом. Поредивши тако грчке текстове с овима, дошао је до ресултата, да је општем делу извор: ^о(1гјге(<х Сгггоџсо по Хамартолу и НикеФору патријарху продужена до Манојла Палеолога. Оно о 7 сабора узето је или из крмчије или из кога зборника. Једино што 73*