Prosvetni glasnik

588 ?"просветни

често шшу нрописи о експериментпма л од оиих који можда ннкада у свом животу нпсу честито ни експериментовали. Наравно такви се проииси не могу онда ни унотребљавати. Реперторија пак требало би састављати на поЈедине листиће, који би се у каквом каталогу могли сачувати. Ово је већ и за то потребно, што се појединп листићи могу лакше цмати нри руди, кад се ексиериментује. П поЈединим занимљивим искуствима могла би се износити у шк. листу у краиким изводима. Нема сумње, усвајањем п извођењем овога нредлога настава би се све више и више усавршавала, а постигло би се оно, што нам је сшша којц иредајемо Физику главни диљ, да се што бољи уснех ностигне, да ученидима ову науку омилимо и да та љубав ка овој науди траЈе и даље ио свршетку гимнасијских студиЈа. Учииимо ми све могуће од наше стране, па смо нашу дужност исиунили: а министарство просвеге нека такође чини своју дјжиост , нека подЈеднако обраћа пажњу на све школе, и нека их Једнаком мером снабдева дотадиЈом за набавку физичких аиарата. Осим ове, државие иомоћи, требало ои иорадити и код оиштина, да и оне притекну у помоИ, а могла би се у ту сврху држати Јавна иредавања с демонстрацијама. КраЈње Је време, да се и код нас отпочие озбиљно с цредавањем овога предмета у теоријском и експеримецталном смцслу п да учениди заволе оваЈ иредмет. "Б. Рокнић.

Ручии рад у немачким школама. — Судећи но ресултатнма којима Је до данас у Немачкој уродила агитадија у корист ручног рада дечијег, може се слободно рећи, да ће оваЈ иредмет ире но што се исирва могло и мислитп, можда ]ош овог века, заузети достојно меоо у школскиЈ настави. — У немачко удружење за ручни рад уиисало се до сад: норед 200 1радова, нросветних завода ц разних друштава, још и У00 чланова иојединада. Овако похвално иитересовање за ручни рад има се приписати цонајвише живом -заузимању и раду •/1ајцдишке Школе за изучавање ручног рада, коју Је и основало иоменуто удр^жење. 11о утврђеном нрограму ове школе за 1891/2. год. установиће се, поред досадашњих течаЈева за учител>е по питернатима и варошким основним школама, још и течајеви за сеоске учитеље, који ће се нарочито учити како иодизању и неговању школских вртова, тако и неким радовима од дрвета и метала, а сем тога држаће се и предавања за наставиике виших школа, коЈима Је диљ црактично изучавање у изради иростих, очигледних средстава за наставу у Физиди, математидц и ириродшш наукама. — } чител>и, који су ноходили ова предавања, добивали су новчану номоћ или од поЈедпннх оиштииа, илн среских одбора, или од мииистарства иросвете, или иоменутог 1 удружења немачког, а неки су долазили и о свом трошку. 11 удружење ируских пољопрнвредника донело Је резолудиЈу, да се ц миннстар привреде умолп за цомоћ школама за ручни рад.

КОВЧЕЈКИЋ

с тога се ирепоручује Јчите .вима, да се користе овим семпнарима и да практичкн науче ручнн рад како би се и ови нови течаЈеви показали као кориспе установе. (ВетнсЈге ЗсћгЛргахгз). С. Д.

Писање и цртање. — 0 писању и цртању, о узајамиом односу између наставе у Једном и другом предмету, има у немачкој књижевности много угледиих радова. Ну један интересан рад о истом иредмету неће бнги толико иознат ширим круговнма наставничким: а то је дело одличног шваЈдарског учнтеља дртања, Фридриха Гџаберга у Цихиру ; с тога ћемо овде у главном саопштити ресултате његоиог носматрања. Цисање н дртање видљивн су облиди, којима дајемо израза нашим представама; с тога и јесу ове радње сродне. Стари су Мнсирци дртали и сликали своЈе ЈероглиФе на камену и наиирусу: Асирди и Нерсијанди резали су своЈа клииаста слова у земљанпм таблама; а Германн су урезивали своје в руне Ј у дрво. Ови су знади имали исирва иредметни зиачај и бнли су слике извесних иоЈмова. — Дуго су се различип гласови могли изражавати једиим истим знаком, и обрнуто, било је за Једап исти глас разиих знакова. С тога је иисменост и бпла тајиа привилегованих сгалежа. Ну на нослетку постаде она ипак оиште добро н саобраћајно средство, чим се за свака глас нађе одређено слово. На како се сваки глас представља линнјом извесног одређеног облика, може се обичио пнсање сматрати чисто као ручпа умешност, којом истина у извесном степену унравља око, али преоблађује ручна окрегност и проста Јасиоћа. Н за дртање Је потребна иоуздана рука, алн овде преоблађуЈе радња очију, Јер поглед мора веирекидно пратити сваку линнју, и мора јој шга више у нанред видети ток; то су све чињениде, утврђене новчјим физиолошко нсихолошким исиитивањима Хелмхолда. Вунта и др. Тај покрег нашега ока, којим се добиЈе од сваке Јасно обележеие тачке какве контуре одређен лик на најосетљивиЈем месгу у иашем оку, ноказује, да лакше сазнаЈемо просторни гок какве линиЈе него њену меру и ноделу — и из тога следуЈе, да слооодно снимање и цредртавање контура треба да нретходи мерењу. Нри дртању Је рад очиЈу двоЈак; не само да се ноЈедина линиЈа ираги оком, него се врши ц делокунни преглед оне новршине, на којој се црта; н Једино услед овог двогубог посматрања дооива се поЈам о делокуиноЈ поЈави Једног нредмета. С тога се у настави сваког цртања мора па» зити, да ученици оснуЈу дртеж у границама артнје, и да израде цртеж, ирелазећи са главних линија иа иоЈединостн, а не оорнуто. Разноврсност облика већа Је у др1ању но у иисању, али никако ниЈе безгранична као што се чини. Како више изразе гласа: говор и несму, тако исто одређуЈу и видне знаке наши чулни осећаји и моћ цредстављања, на као што у несми преоблађују осећаји, а у говору представе, тако исто влада