Prosvetni glasnik

ЈЖ ЛИ ИСТОРИЈА НАУКА

651

да примеии ни чисто ипдуктнвна, пи чисто дедуктивпа метода. 1 ) Овде би се могло запигати: кад ова научна метода нпје пи пидуктивна, пи дедуктивна, већ неодређена мешавина и једне п друге, да ли се онда онако посредно и нехотице пе долази до тога, да се мора прпзпати и нотреба иеког проридања (дивинацпје) и умегничког стварања, које се хтело по што по то да одбацп ? Али остављајући за сад на страну то питање, које ћо вам се више пута само истицати, да ли се, место тога, не бисмо могли запитати: је ли нам баш за невољу да сами стварамо све нове и нове тешкоће, кад је и обпчан разум довољаи да их растера? Зар нма кога који би могао помислити, да су Политпка Арнстотелова или Социологија Спенсерова исторнјске књиге, или Тацитови Анзли да су философске раснраве илн чланци из природних наука? Па ииак се препирка наставља, и то од стране људи, који су на гласу и од којих су неки написали да не може бити дивпија дела историјска. Како то? Да објаспимо такав особитп Факат, наћи ћемо као нрви зрачак, кад прочитамо један сппс од Ербхарта (ЕгђћагсИ), којп у суштини пије ништа друго до излагање доста чувепога делца од Вилхелма Хумболта о „ зада&и историоаисаца " 2 ). Но Хумболту, исторпчар треба пре свега да јаспо н верпо изложи оно што се деспло, па у нсто време да изложи и значен-е и дух онога што се десило. Од догађаја се не види више, но само један део, и то је снољашњи; али дух, који догађаје уједињује, који им одређује вредност и који васпоставља псторијску истину, није прпстуначан пепосредном посматрању; треба га, дакЈе, нронаћи, открити. Да бц га иронашао и представио, псторпчар се мора, као и аесник , послужити маштом. Само он то мора чиниги друкчпје, јер је везан за стварност, потчињен искуству, које само не би било ни мало довољно. Треба ту и нарочитог држања, које је својствено само историчару . Иесник ованлоћава идее, угледајући се на стварност; историчар открива, помоћу идеа, пстпнитосг догађаја; оп тражи стварност своме предмету, а песник је ствара. Историчар, полазећи од поједини.ч догађаја, истражује идее у њнма, као једино средство, да их позна као што ваља. Оно што је реално, и оно што је идеално измешано је у историји, јер је идеа свакад скрцвена у самом догађају. Те идее чине и законе, који се не даду свести само на узроке и послех ) Бернхајм, на поменутом месту. 2 ) УИће1т V. НикЉоШз А1)11ап(11ип§ „11е1зег (Ие АиЈ§а1)е (1ег Сг е 8 с ћ 1 с ћ 8 с ћ г е 1 1> в г", у Сибедовом »Историсвом часопису«, св. 3. од 1886. год.

дпце, као што то бива с природним законима. Има математичких закона, којп се примењују на мртву природу; има физиолошких закона, који се примењују на прпроду животом одарену; п нма закона пспхолошких, којп се примењују па моралпа дела и на исгорнју. Али сама психологија нцје нам доста. Њоме би се придало сувише важности самој лпчностн, која би нам била неразумљива, кад би се узела сама за се, издвојена из друштва у коме је нонпкла. И тако треба да се пз целине Факата пздвоји основна идеа, која нас одводц до зампсли, да има плана у царству Свега. Идее се иснољавају у личностима п пародима; оне су управо карактер и једних и других. Језнк, уметност, наука и религије нису оно, чпме се исказује оно што је идеално, јер идеал нема у њима личнога облика; оне утичу на лкчностц, али су впше од њпх. Нисмо мн ти који смо идее захватили, него су оне захватиле нас, и мп завпсимо од њих. Као математички закон, општа би гравптација регулисала, нема сумње, и други матерпјални свет који није ни налик на наш, па нсто тако и идее бцле би регулатор свакога духовнога и моралнога света и увек би чиниле његову историју. И све ово бива на трп начина: 1., преко лнчностп, 2., преко пдеалних облика, 3., преко првобитних пдеа ( ТЈгШееп ), које дејствују својом сопственом снагом, и које су из впших СФера но што је све што је земаљско, што је лично и коначно. Овај спис, у коме се огледа толики ум пишчев, придружује се, као што се види, деста јасно, оној ФШосоФијп, која данас нревлађује у Немачкој. Кад га човек пажљиво чита, н иехотице му се намеће један закључак. Ако су идее у делима (Фактима), као што вели Хумболт, и чиае оно што се живот зове; ако је задатак исторпков да их пронађе, открије у њима, —онда пптањеотоме: да ли је историја наука илн уметност, постаје од необичне важаости. Кад бп она доиста била права, тачна наука, она би нас, сигурннм путем, иа крај краја увела у свет идеа. Али ако то не би била, сва та пада одлетела бн, као да нпје ни била. И ово нам може, бар у пеколпко, објаснити, за што се све једнако и упорно чине покушаји, те да се што јаче истакне научни зпачај нсторије, претерујући с тиме преко сваке мере и примичући историју све ближе овој илн оној науци, ксја је одређеапја п тачнија, и мешајућп је с њима, колико се то већ може да уради. Не велим баш да писци увиђају то што чине п да су сви њихови паиорц овој сврси као унапред упућени. Али миелпм, да никако није немогућпо, да, и ако то и не веле и не нризнају, и нехотице у тој нади живе п раде, а таје нада све 82*