Prosvetni glasnik

653

Сав осампаеети век нун је оиаквпх мисли. Монтескије је доиста боље но ико други тражно знамеае у историје и увиђао одиошаје који иостоје између ње и нолитике. Алп његов *Дух закона" лије ништа друго до збирка исторпјских посматрања, која су често врло зрела и дубока, али која се слабо слажу међу собом. Најглавнпја замисао, која ту влада,јесте утицај климе на човека. Он видн све спољашње радње, алн не и дух, који је унутра, нити види осећања, која нх оживљују и стварају. Установе, које он излаже тачно и верно, стоје онака једне иоред других, нити се икако могу да споје међу собом. Нпгде није обележен њнхов историјски развитак, нити су оне довођене у свезу с духом човечјпм, и дух остаје неироменљив у односу према њима. Разум влада светом, ама је то апстрактап разум, који се никад не јавља у стварпом бблику. Па ипак је Монтескије у своје време био велпки, скоро занесени пријатељ нсторпје. Кад је у својем великом делу пзлагао Феудалпзам, Хелвеције се на то ражљутио и у писмима својим узвикнуо: ,Ама ког врага хоће да нам докаже својом раснравом о феудпиа?" Какво је законодавство могло да се изведе из тог хаоса варварства, којн је сила поштовала, али који је разум морао да уништи? Требало је место тога тражити „истннита пачела у бољем нотоњем поретку ствари« 1 ). Филанђери, у својој ниуци о законодавству, предвиђао је страховиту катастрофу у Еиглеској, за то, што се Енглеска држала прошлостн, а није ишла за онпм што је проиисивала Француска филосоФија, од које се очекнвало да ће преобразитн сав свет. У Француској пак, која је ишла за њом, нагло мењајући сваку ствар, предвпђао је да ће убрзо наступити златни век мира, у коме ће сам разум да управља народима. Међу тнм наступило је са свпм друго нешто. Законн напретка, коЈе је ХУШ век у истини први угледао и који је првн у њих поверовао, требало је да су нас довели илп бар полако приближилп замисли о еволуцији исгорнјској; алн тако не бн. Ти^го, својом речитошћу и доктрином, као да је нагађаше; алн је тек само нагађаше. Кондорсе је њен апостол био и излагао јује ватрено и јуначки, као мученик. Не може човек а да се не потресе, кад чита ону његову књигу, коју је писац нанпсао, пошто је већ знао да га само отров може сиастн од гилотине, која му се наглим корацима приближавала, и у којој нисацузвикује: да ће разум, правда и срећа људска на скоро светковати мирну нобеду своју. Али у његовој књизи напредак је више онако неко тврђење Факта, ') Ова се пиома обично надазе заједно штамиана с ,1'ЕаргИ <1ев Ј јохв .«

којн је доста неодређено нзложен, и више је онако изјава неке непоколебљнве вере, него што је доказ правог пеког закопа. И што је још значајније, напредак не долази услед непрекндпога развптка духа човечанскога, као последица историјскога ироцеса, већ једино услед тога што се знање умножило. И тако онај апстрактнн разум, који је узрок свему, остаје онај истп, вечнто неироменљнв, а то ће рећи, ван историје. Да се не бпсмо удалилн још више, ио што смо већ, од главног свог задатка, пожуримо се да закључимо ово своје удаљавање тиме, што ћемо још коју рећи о ономе који, боље по ико други, представља свој век и који је целу мисао исказао у својим философским п историским делима, задобившн тпме код својих сувременика велико и заслужено име. Шта је хтео Волтер својим чувеним делом „Еззаг зиг 1ез тоеигз " ? — Хтео је да унесе ред у нсторију, која нпшта друго нпје до неуређепа гомила догађаја (Факата). Њен је прави предмет дух човечанства. 'Греба, дакле, свратити сву пажњу па историју образованостп. Али, које је главно пачело, н које је последњи закључак, до којега се долази? „Из овог прегледа излазн, да је све што се односи на природу људску Једнако с једног краја васељене додругога, а све оно што је завнсно од обичаја није једнако, већ је различно, и ако где мало и личи, то је са свим случајно." И тако, дакле, од природе долази једннство, а од обичаја произлазе различиости у исторнји. Ама како је то могућно, да нз нрироде, која је непроменљнва, произлазе обичајн, који су тако променљивц? И како ће се и где ће се закоиц томе ухватити, ако је истина оно, што вели аутор, да је све саставни део васељенске махине и да се »ништа не може десигн што није унапред одређено од стране узвншенога архитекта" ? Све је ово остало необјашњено и необјашњиво у тој новој науци о нсторији. У њој нема ни трага од правога духа у догађајима, у законима којц владају њпма, Они се нижу један за другим, без икакве уиутрашње ве?е међу собом, а ако се где год што и прнметп, то је тек онако узгред, без икакве праве везе ни с догађајпма, нп међу собом. У самој стварн нсторија овде, више но игде, није ништа друго до средство којим се нова ФилосоФија нстиче као победнтељка и да се нобија прошлост, место да се изучава н објашњује. Као што је добро ирнметио г. Фаге (РадиеГ), главна је мана у Волтера била: «терћк1е гасИса1е а боШг <1е 801." У томе је сав карактер његов, тиме се он руководи у понашању своме, у томе му је сва политика и сва историја и сва Философцја.