Prosvetni glasnik

О НАРОДНОЈ ИРОСВЕТН У РУСИЈИ

655

свете нростог народа. Прошло је и сувише мало времена, а да бн рад тај могао показати неке ванредне резултате. Данас, кад је државни брод престао да се колеба, давас, после тридесет година ирактике у спољашњој и упутрашњој политнци, мирна упутра и ужпвајућп највећи углед с поља: моћи ће Русија обратити више пажње просвети простог варода, подижући хиљаде школа за тај најнижи, но и највернијп сталеж свој — за руског сељака. Шта је радио мужик за то дело време, кдд држава није имала кад да се стара за просвету народну, или, бол>е рећи, кад то у Јевропп јога није било ушло у праксу државну ? Радови руских научењака п журналиста, и цптирано дело Пругавина, доказују, да парод ппје спавао мртвим сном. Еад држава није могла да му помогпе, старао се да номогне сам себи. То старање руских сељака, да просвеге себе и деду своју, створило је слободне сгљачке школе илн, као што их званично зову „домаће школе пнсмености" (»домашшл школн грамотности"). Школе те, као чпсто народне, као иродукти рада под девизом: народ себи, заслужују највеће пажње и најдубљег изучавања. И ако се о њима почело водити нека рачуна тек од 1884. г., и ако има мало података о раду њиховом, инак и на основу тога што је скупљено, може се оденнти велпки значај тих гакола и корист, коју приносе народу. Слободне сељачке гаколе су, као што пише један од најозбнљнијих журнала руских („ В 4 стникђ Европн" 1884., бр. 5), „ако пе у квалитатпвном, а оно у квантитативном одпошају, можда, тако псто могућан Фактор у стварп пародног образовања, као и школе државне«. Ко о њима не води рачуна, тај пгнорише једну од ппјзанимљивијпх н најлеиших појава народног руског живота. — — Још у старим временима, у Русијп иод кнежевима, налази се траг слободним школама, којима су учитељи били, као шго некп говоре, „мајстори", па чак п „простп мужици". Од тринаест >г века летописи ништа не сиомињу о кнежевима, који би радили на просвеги народиој ; а слободпе школе, пезависно од државе, ппак су постоЈале. Ш га више тамо, где пије бпло црквенпх и манастирских школа, учило се и духовииштво код „мајстора и мужика". Школе су давале оно, гато је одговарало потребама ондашњег времена. Грамагпка, часловац, псалтир, писање и мало арптметике, бпли су обпчпи предмети. Шаћало се учитељу по погодби. Тако н. пр. почетком ХУШ. века давао је народ по селима за обуку деце у писању и читању 4 — 6 рубаља, а у рачунању В рубље п мање.

Народ, као једини надзорннк над својчм школама, иратио је с најживљом пажњом рад својих избраннх учитеља п напредак своје деце. „Кадсу ђацп прелазили од граматике часловцу и од часловца псалтнру, спремали су родитељи читаву част и ваставнпку и ђацина: учнтељ би добио лонацс кашом, посуг по врху новцима; а учепицима би давали петак илп грпвпу („ гривна мЂди"). Обичај тај, познат под именом „каше", сачувао се по где где п сад, као што су се сачувалп и стари учебници п народни наставипци и наставнице. 1 ) Од друге половине XVII. века избија иа новршпиу новп моћнп Фактор ширења просвете и осппвање слоб. сељачких школа - раскол. Народна ФилосоФија тражила је слободие одушке и иашла је^у расколу. Пе разумевајући све обреде православне цркве, народаи ум нашао је, да се многе ствари не слажу с јевапђелскнм нстинама па одбацив свештеннке и церемоније, стаде пзучавати Новп Завет, да из њега, као пз пепосредног нзвора, поцрпе праву науку Хрпстову. Отуд су иостале, као п наши назарени, разпе секте у Русмјп, под пменом расколннка. Погато су у јеванђељу главне истине, погато је то књига пад књигама, старао се свакп расколник, да обучи своју децу читању, да се сама, са пзвора, уче слову божјем. Отуд налазимо у њиховим „скигнма" гаколе с бпблиотекама и канцеларијама, у којима се преписнвале, у великом броју, разне расколпичке књиге и рукописи, састављале несме н сатире п т. д. Разуме се, главни им је задатак био обучавање деце писмености. Задатак тај испуњивају и сад расколничке школе најсјајније. „Скоро сви овдашњи расколннци зпају чигати п писатн" иигау „Влтскгл Губернскгн ВЂдомости « (1883.) о селу Нињужанпма. „На дечје ваепптање н образовање обраћају расколиици много впше пажње, него православни.... Малпша се учи под унуством оца, матере нлн наставника, каквог поштованог и седог старнне, којн је већ напустио своју земљу, дао је под најам опћпнп нли приватпим људпма и посветпо остатак своје снаге обучавању деце писменостп п закону божјем. У последње време почеше учпти „циФнри" (рачунању) и књигама, штампапим „гражданком". Код секге „молокапа" развпјена је такође писменост врло јако. „Међу њнма ретко ћете наћи човека ненисменог. — Ненпсмен је све једно, што и без очпју, веле онн Воле да читају не само свете књиге, подкојима разумеју само библпју, него х ) Оухомлиновч, М. И. »ЖурналЂ Мин. Нар. Просв.* 1864. г., бр. 1.