Prosvetni glasnik

1

ФАБРИКАЦИЈА СОДЕ

673

јачног раствора при амонијачној содној Фабрикацији. Задруга хемиских Фабрика у Манхајму меша свеже содне остатке са еквивалентним количинама суЛФата, према калцијум-сулФиду, и са мало воде, а под парним нритиском од 5 атмосФера. Образовани натријум-сулФид одваја се од гипса искувавањем. II. Амонијачни процес. Кад се помеша кухињска со са спрашеним амон-би-карбонатом, па се та смеша остави на миру за неколико часова, пошто се претходно промеша, одваја се, као кристалиннчан прах, тешко растворлшви натријумби-карбонат, а заостала течност је водени раствор нишадора: С1 + 2 N Н 4 НС0 3 = 2 Ка Н С0 3 2 N Н 4 С1. Како натријум-бп-карбонат на слабом црвеном усијању прелази у неутрални натријум-карбонат или соду : * 2 № Н С0 3 = Жа 2 со, + и г О + С0 2 , то је на тој реакцији основан нов начин содне Фабрикације. Амонијак, који служи за таложење нове количине натријум-хлорида, добија се поново кречом (или магнезијум хидрата) гашеним: 2 N Н 4 С1 + Са (ОН), = 2 N Н 3 + Са С1, + 2 Н 3 0. Постоје нарочити методп за амонијачни процес, као: а) Шлезингпв метод и б) ЗоЊау -ев метод. а) Шлезингов метод. 1838-ме године изнађоше и остварише у Енглеској Фабрично добивање соде из натријум-хлорида и амонби-карбоната. Оуаг и Нетпппд, с каквим уснехом не зна се, — 8сћ1оебшд и КоПапс! добили су патент 1855 године за поправку горњег метода, који је у основу једнак с номенутим. Шлезинг се користи копцентрисаним раствором натријум-хлорида, који је засићен амонијаком и угљен-диоксидом. Амонијак се прво раствори у води, те се добије амонијачна вода ; кроз ту воду проводи се угљен-диоксид, па се начини амон-бикарбонат. С раствором бикарбоната измеша се раствор натријум-хлорида, па се добнје натријум-би-карбонат и раствор нишадора. Одвајање нерастворног би-карбоната натријумовог од течности бива центриФ}-гама. Кад хоћемо да добијемо чисту соду, то се

и она иснира помоћу центриФуга. Калцинисање би-карбоната или претварање овог у соду врши се у цилиндру од гвозденог лима. Угљен-диоксид, који при томе одилази, спроводи се кроз амонијачну воду (фабрика Шлезингова и Роландова у РИеаих код Париза радила је од 1855 до 1857 године и производила месечно 25 тони соде). б) Солвајев метод. Кад је у Немачкој заведен амонијачни метод у разним содним Фабрикама, учинио је Е. 8о1уау битне гшправке овом методу у својој Фабрици у Сош11е1>у у Белгији, а доцније у Уагап^еуШБот1)а81е-у код Капсу. Претварање натријум-хлорида у натријум-бикарбоиат врши се у три међусобно спојена апарата, од којих први служи за справљањеконцентриеанога раствора натријум-хлорида. други за засићење тог раствора с амонијаком, а трећи за растављање амонијачно-алкалне течности угљен-диоксидом. Справљање раствора натријум-хлорида бива у ниском гвозденом резервоару (а у дрвеном или каменом), кпји је управним преградама раздељен у шест или више одељака, од којих је сваки са суседиим тако спојен, да вода, која се упусти у први, доспева вијугајући се до последњег. Овај се резервоар пуни натријум-хлоридом, а вода се упушта кроз отвор, који се налази при дну у једном ћошку, а у који улази једна цев, која долази са дна друге каде. Ова друга када стоји поред поменутог резервоара а напуњена је водом. Овај други резервоар (не када) подељен је такође преградом на два одељка. У први, који је окренут резервоару за искувавање, цури кроз цев са славином непрестано вода, па пошто преграда његова није виша од преграде у базену за искувавање, то течност доспе у оба суда на исту висину. Вода, која је у кади за воДу, отиче преко ограде кроз цев из другог одељка. У путу постаје вода засићени сони раствор. Пошто је овај у неколико гушћи но што треба, то се у последњи одељак упушта вода, која га од 2,5° ареометарских разблажује (разређује) до 23 или 24°. Последњи је одељак нешто пространији од осталих, и у њему се налази једна решетка, управо цедило, које задржава нечистоћу соног раствора, да не пређе у апарат, у коме се раствор засићује амонијаком. Овај је апарат дубљи но шири, начлњен од ка-