Prosvetni glasnik

674

НАУКА II НАСТАВА

лаисаног гвозденог лима, или од олова с дрвеном облогом (кошуљицом). Он стоји дубље но резервоар за растварање, а у вези је с последњим његовим одељком иреко цеви, која иде са дна једнога на дно другог апарата. Услед тога се течност влада у апаратима (2) по закону комуникационих судова. Други суд има порозно дно, кроз чије рупице струји амонијак и дели се у многе клобуке; с тога га сони раствор лакше апсорбује. Услед апсорпције знатно се повећава запремина течности, а густина опада од 23 или 24° до 13 или 16°. Ношто висина течности расте у истој сразмери, а по закону комуникационих судова, то је овај иојав просто средство, да се регулише ток, те да и из другог апарата отиче само довољно зисићени раствор амонијаком. При томе је само потребно, да се бочна цев за отицање намести на ону висину, до које се пење течност, кад њена густина опадне до 16°. Пошто при апсорпцији наступа знатно повишење температуре, то се засићена течност спроводи прво у суд за хлађење, да би се расхладиле од змијуљасте цеви (табарке), кроз коју тече хладна вода. Раствор се најзад доводи у апсорпциони апарат, где наступа хемизам између раствора и апсорбованог угљен-диоксида, који се производи било печењем кречника, било растављањем карбоната киселином. За апсорпциони апарат употребљава се један цилиндар. У овом су цилиндру наслагани ситно а често избушени тасови, који су облика куглиног сегмента, а тако исто и неколико плоча с једном или више рупица, које пропуштају само гас и засићену течност тако, да се свежа придошла течност не може да меша са засићеним раствором на дну суда. По обиму избушених тасова изрезани су подесни зупци, да би течност и гас кроз њих могли пролазити, кад се запуши но нека рупица. Овај ((апсорбатор" треба да је увек готово иун, до год се утерује угљен ди-оксид помоћу компресионе иумие. Овим се не само гас доводи у присни додир с течношћу, с којом се сусреће, већ нроизводи и знатну механичку снагу, ширећи се, а везује при томе толику топлоту, да спречава загревање течности, што би иначе било услед апсорпције угљен ди-оксида у амонијаку, која се не би иначе могла отклонити на други подесан начин. Течност долази од прилике на

три метра испод горњег обода цилиндровог, а кроз цев из једног корита, тако, да је висина увек на истом стуињу. Корито је затворено а комуницира с горњим крајем цилиндровим једном цеви, те одржава у оба анарата исти притисак. Ово корито може да снабде неколико апсорпционих апарата. На тај се начпн течност обнавља само у горњој половини. Она врло лагано опада, а кадра је да упије сав амонијак, који би гас из доњег дела апсорпционог апарата могао да повуче собом, јер је засићена готово само угљен-ди оксидом. Ансорпциони апарати треба да су толико високи, да се апсорбује бар иоловина ирпдошлог угљендиоксида, те да одмах сав амонијак пређе у амон-бикарбонат. Најповољнија је висина од 11 до 16 м„ ну тада се гас мора да утерује притиском од 1, 5 до 2 атмосфере. Врло је корисно да гас струји у апарат континуирно, јер неправилно кретање гаса омете таложење карбоната на сваком месту. Ако се ситне руиице на плочицама обложе и запуше тврдом кором, тада се одмах истражује апсорпциони апарат, пуни се водом, уиушта се пара, па кад се корица постепено раствори, раствор се оточи. Расгвор засићен угљен-ди-оксидом отаче се делимично сваких 30 минути. Натријум-би-карбонат искупи се на вакумском цедилу, па се ту помоћу усијане паре или гаса из кречана претвара у соду. Сад ћу да опишем најновији и најбољи апаратза сушење. У једном цилиндру налазе се једна врз другу неколико округлих илоча, са отворима по ободу и средини, а на довољном остојању једна од друге. Осовина ових плоча иде кроз поклопац и кроз дно цилиндрово. На тој су осовини углављене ручице с ножевима за стругање, који масу наизменце потурају с обима једне на средину друге потоње плоче тако, да се маса спушта с најгорње плоче на дно цилиндрово. Плоче су шупље и загревају се цевима упуштањем усијаних гасова или паре. Бикарбонат натријума нреноси се апаратом налик на коловрат код млина, чији се палци лагано покрећу. Овај је апарат увек пун, с тога што би иначе изашао крозањ угљенди-оксид на поље. Осушена маса долази на дно цилиндрово фино самлевена, готова за паковање. Гасови, који се образују при сушењу, излазе кроз поклопац на поље по-