Prosvetni glasnik

НАУКА И

НАСТАВА

дан, уверица Мишае, увршан. 0 преФиксалним у, нема сумње, биће и ови примери: уклин, уметак, умор, уроци, утвара, утук и т. д. 13. Разг, раз. Адвербијално разг не находимо у старослов. и српскдм композицијама, као на пр. у руском": малоруско: разнеслухг (гахпезћЛ) непослушан човек, газе1ир са свим глуп човек, и вел. руско разудалоп,размилои,разкрасавица,разнедуга — болест. Препозиционално разг имамо у оним ст. слов. и срп. сложеницама, што значе одвајање од оног што значи, друга пола, и ако се само разт> находн као преФикс ; с тога се узпмао прп растављању његову од друге поле у помоћ глагол, алп, напомиње Миклошпћ, није баш од потребе: раздолг се може објаснити долг разг долг : ст. слов. раздолг, расоха Гигса: соха, расохг пр. цепшшз, разликг сИтегзиз, разокг (1Јз1;ог1и8: *разоко, расаојасг ЉзсМиз; срп. раздоље, раскршКе: крст, расохе, расиут: пођох пут и распут, расаутице, расауКе, разлшрица, разрок в1;га1>о : *зрок Т18из; раскрсница, расаојас, рашчоек отпет ћитапИа^ет ехи^, расаоа. ИреФиксално је раз у овим примерпма: разбој, ражуљица, раскалашан, раскорак, разбор, развалине, раздор, разлог, разрок, расвит, расиис, расауст. 14. Ђгзг — уз. Партикулу вђзљ у сложеницама имамо само као нрепозицпоналну, ређе преФиксалоу, никад као адвербијалну : ст. слов. вгзглавик, вгскрилик, вгзмкздик, вЂЗнакг гп шс виршиз; срп. узбрдит, узбрдица, узгорица, узглавак, узглавље, узглавница, усиерица, усаерница: перо, узресе р1. огпаШз сарШз §епиз, уздарје; преФнксално: уздах, узраст, узвод. 15. За. Партикула за може бити у сложенпци препозиционална и преФИксална: а) кад је препозиционилна, онда сложена реч значи нешто пза оног што се казује другом полом; даље сложеница може пмати темпорално значење а кадшто да је нешто намењено, за нешто одређено: ст. слов. задоушик. ^иос! рго атита — за доушљ— 1е1, заоутрик 1етриз та!и{тит : за оутра, завЂтрик, завЂтик, 1осиз1ес1из: за вЂтромЂ; нејасно заножик зтиз (тапз); срп. забрежје, забрега, забрђе, загорје, загорац, загорка (и властпта имена), заграђе, зићигћшт, зааеЛак. зазубица, заветрина, захлађе, зачелак, задужбина, задугије, задушнице, задушни, заједин 1. соттито: заједно ипа, задруга, Засавица, Заравање,

Задварје, заностице, заалеЛе, зарукавље, затаванак, заугии, зачеље. У Вранчпћа: задид, забаба. ПреФиксадно је за на пр. у: забран, завес, заглавак, заграђа, закачка, заклои, заирет, заиис и т. д. 16. Од—отг. Паргикула отг, којој у ст. слов. Миклошић не наводи примера у композицпји, у српском се упогребљава у слож. речима: I. препозиционално п II. преФиксално: I. Одљуд топз1гит, осоје: прпсоје: *соик из соп-\-ик; II. одбор, одвала, одломак, одрод, одскок, отиорука, откос, отаад, отиор. 17. Междоу—међу. Партикулу междоу имамо у сложеницама само као препозицпоналну : ст. слов. междоурамик џегауогра, междоурЂчик џЕСолотссџСа, у апост. струм.: междоу рЋкама, междоусобшг: междоусобнаш брат у Тихонрав. срп. междоусобина место погрешног у Душ. закону : мЂхоскоубина, у зак. пољичком : меусобац, међудневица, међулужје, Међуреч, в. Порфирогенитово Меуг^бттјс. 18. ИрЂко — иреко. Партпкулу арЋко у срп, имамо као препозпциоиалну; ређе сложеница злачи време: Прекодриње, ирекодринац, ирекоморац, ирекорамица; ирекјуче, ирексиноИ, ирексинотњи; ирекоречица, арекоруђс, Прекоруиље, иреконож (прилогј. 19. СрЂдЂ-срЂдо—сред (средо). Ова партикула тако се исто, као и претходне, находп у композицвјп једино као препозпционална : ст. слов. срЂдо-вЂкг тесИае ез! ае(;аШ; срп. средоиошКе, средоиосни, средовечан, средозимни, средозимци. Да споменемо још по који пример н од неколико других, ретко употребљаваних предлога и партикула у композицији : Низ имамо у препозиционалпој употреби у срп.: низбрдит, низбрдица, низгорица, низдолица. Ката од грч. хатп у ст. слон. катаднсвтг хаЗг/џедос;, катагодиншг ; у срп. у краљ. несмама у Браству др. св. Саве I.: катаиетка. — и в& имамо у ст. сл. ^долг, ждолђ, &собица.—Над пмамо у срп. Надбарје, натиис, надстрешица, надреаак. —ПрЂзг је у ст. слов. ирЂзношттг, ирЂзиме, у срп. ирезданка, арезиме, ирезимењак. — Подлггг у ст. сл. подлгго: иодлггоморЂнг о ладаггјд ИчхХаббцд. — ПрЂжде у ст. слов. иримеру: ирЂжде -брачЂнг (ЈИ1 ап(:с пирИаз Ш. — Више је у ст. слов. вгшемирбнг гтедхбсџод .—Исиод у срп. исиодсунчаник — п т. д. Наиомена. Примере смо за предлошке сложенпце узималн из Мпклошићеве Упор. Граматпке,