Prosvetni glasnik

О НОМИНАЛННМ СЛОЖЕНИМ

РЕЧИМА У СРПСКОМ ЈЕ311КУ

683

II. књ„ стр. 358.—365. п 401. 417., пз расправе 0 номпнал. сложеницама у српском у XIII В. рМ1.11131;. С1аззе од БепкзсћгШеп (1ег каЈа. АкаЛеипе с!ег ШззепзсћаИеп, 20. п даље. А што се тпче ррзаоврспе употребс предлога, ваља пспоредптп и оно што Мпклошпћ говори у својој Упоред. синтаксп слов. језпка 1 , 195.-257. Прпмерп сложенпца, у којпма бп предлог, како је већ изложено, био преФпкс, узети су из основа Дапичићевих, раззш. В. Сложено речи постале примицавем недовршзнз. Прнмицањем је у иовим језицима постало миого сложенпх речн, у некима је то најглавннји начпн постајања сложеппх речп. Од колнког је значаја било н. пр. примпцање у лат. језику, впдп се нз тога, што је н у њему п у свнма готово романшш језицнма постао нов слој сложеппх речи на тај начпп, којп је потпупо замеппо старн, готово неосетаи п ненознат у романсдим језпцима (в. Н. ОзЉоИ: 1)аз Уегђит 111 с!ег Котта1сотрозШоп, стр. 239.) Нн словенскп језицн нису остали без сложених речи посталнх примнцањем као њихов најстарнјн брат стари словенски, у којем не находимо примера да је ирнмакнуто име к имену, те се само прпмпцање може наћн у прономпна, адвераба п речца у опште, п ако бисмо с Мнклошпћем узели кад је елучаЈ примпцања партпкуле не или предлога, каке смо сложене речи ставили у другу класу по Бругмапу. Прпмицањем постају сложене речи пди из именицан нмена, илп пз бројевд, или из заменица, плп најпосле слозкене речце пз простих. Ну има још једна врста сложеннх речи, које по облпку стављамо међу прпмаклице, алп које по својем постанку п својој историјп слободно можемо ставитп па средину између правих сложепих речи н примаклица у опште. Најзгоднпје ћемо моћи нзвести разредбу прнмаклпца према њиховнм деловпма, пз којпх су сасгављене, но шго овде пе можемо носгављати нпкаке категорпје п редове нрема значењу. Тако нмамо: I. императивпе сложенице-лрпмаклпце; II. номипалне примаклице; III. прпмаклнце код бројева, замеппца п речца. I. Ииперативне нримаклице Словенскп су језпцн по множпнп пмператпвннх прпмаклица у стању да стану поред романских и немачкога. а међу словенскима српски је далеко одмакао. Што је још значајппје, и у словенскнм језицима као н успоменутим чуђпнпма пародније говор богат овакпм сложепицама-прнмаклпцама, у ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК 1^91.

којем имају хуморпстично и богато мисаоно зиачење: по облику чптава реченцца — име. Еао што је псторија неког пптања од велике вредностн за правплан одговор његов, п као што је исторпја та§1з1га Т11ае у опште, оноје исторпја тумачења императпвппх сложеппца врло заппмљпва с једне стране као део историје науке о језику, а с друге као сведочанство, како се у развптку језика впше пута не може много шта разумети, а да сенеузму у рачун разне перподе језичног развитка. Год. 1826. казао је Јак. Грим да је у словенским сложеиицама, као што је срп. варимесо, нрва пола нмператпв, глагол одређени, као што имају такав састав н многе немачке и ромапске с шженице, пзузевшп латински језпк (Веи1. Огатт. II. 981.). МиклошиК, у споменутој расправн Б1е потЈпа1е 2изаттепзе12ип§ ш 8егћ1зсћеп у XIII. књ, НепкзсћгШеп рћ11,-ћ1з1. С1аззе <1ег Акас1ет1е с1ег \У1ззепзсћа11еп, Шеп, узпмаше да је у сложеипцама, о којпма је говор, прва пола паргицпи сад. вр. актпвни, стр. 12., 13. ор. сИ. У псто је доба Авг. Шлајхер у ВеИгаде гиг тег81е1сћепс1еп Зргасћ1'огзсћипд, IV. В, стр. 115, онаке српске прпмере уиоређнвао с Француским композитама: сас~ће-еп1гее, сасЋе-пез, даг&е-јоиг и т. д. Ђ. ЈагиК, реФеришући о Мнклошићевој расправи у Кас1и Ји§оз1. Ака<1е1ше, V., 213.-214., радо пристајаше па Миклошићево гумачење, да је у смрдиврана, смрдиаоток, кажиаут п т. д. „некоч збиља партиции садржан," а за Шлајхерово упоређпвање српскпх нрнмера с Францускимавели „дајејезик, по кривој аналогији,држећи то за императив, творно такођер снла новијех композицпја, које се у језику внше као шала узимају". У 81аттМ1с1ип§з1ећге, II. Вап(1 — Уегд. Огатта!1к с1ег 81аУ13сћеп бргасћеп, МиклошиК, стр. 36(3. спом. књиге, усваја мпшљење, које је Грпм 1826. псказао и за словенске сложенцце, но шго је ноиово пажљнио испптпвао састав императнвних сложенпца. Опет Јагпћ у приказу споменугог монументалног дела Миклошићева у свом Агсћ1у-у 1иг з1ат. РћПо1о§1е, I. В., 435.—436., усвојп Мнклошићево ново тумачење, да је у варимесо, кажиауг прва иола пмператив, а друга сунстантш!. За неке речи не прпстаје, да им је нрва иола глагол — императив, па да је само о заменпло и, као што узима Миклошић (стр. 366. ор. сП.), већ су праве сложене речп, као вргтоглавг. Не сме се пропустити, а да се не сномену ове Јагпћеве речп : „Ве1зр1е1е <1а§е§еп те уисЉаИпа копп1е таи ећег а1з роеИзсћез 8р1е1 <1ег Зргасће пиг с1ег тсћегеп з1ат. В1а1ес1еи, с1еп ћедаМеп ОИес1егп с1ег з1ат1зсћеп ГашШе гизсћгеИзеп. 1п с1ег Тћа! пиг еш§е з1ат. 1)1а1ес1е, тог а11ет сИе зегЂгзсЈге, сИезез СотрозШопззр1е1 зећг тгеИ; аиз§ес1ећ111." 88