Prosvetni glasnik

684

НАУКА И НАСТАВА

Даничићеве су Основе у исто доба угледале света, кад и Мнклошићева 81аттМ1(1иг1§81ећге, и као што је много исговетнпх резултата у обојице - знак нзпретка у науди, и овде им се доднрују и слажу резултати у погледу састава императивних сложеница. — У иечем се Данпчић разликује од Миклошића, јер налази као прву нолу, пстина глаголски облпк, садашње време поред императнва : чува-куКа (отуд чувар-куКа), незнабожац. „Могло би се овамо узети, додаје Даничић, још много ријечи, у којих је нрва пола глаголски облпк четврте врсте, као моли-бог, аири-ватра, чисти-кућа; алн тај облик глаголскп може бпти и имнератпв, за то их не узимам овамо — садашње се врпјеме у овом послу може зампјеипти пмператпвом псто опако како се замењује у приповиједању." Какав је данас облик тим императивним сложеницама и како је њпхово данашње значење, са свпм је згодно зватп нх императивнпм. Али се у науци лингвпстичнојјавпло још једно тумачење пмператвних сложепица, које се по својој вредности научној мора узпматп у рачун, кад се расправља о императпв. сложеницама. 0 томе се бавн дело хајделбершког нроФесора Хермана Остхофа Уегћит ш <1ег потта1сотрозШоп ш уегтапјзсћеп, ^песШзсћеп, зклазсћеп ипс1 готатзсћеп бргасћеп, 1878. г. Уз Остхофа прнстаје у тумачењу пмперативних сложепица и К. Бругман, у којега се ( ј Г шн 1Г183 -у (1ег л т ег§1ејсћеп(1еп. ОгатшаШг (1ег 1пс1о§егшашзсћеп бргасћеп, II. Вапс1, егз!е НаШе, сгр. 429. и 82., иаљлзи кратка ианомена. Држећн да не ће бпти на одмет, ако се што потиуиије пзнесу резултатн Остхофова пснптивања, пзносимо у главпом цео ток расправљања. По што је Остхоф расправио п до њега често постављано иптање о сложенпцама у немачком п грчком, а чије се прве поле могу узетп да су од глагола постале, пе прпстаје да је тај начпн постајања сложепих речи бпо од нскони; за то у предговору к својем делу већ споменутом ставља себп у задатак да покаже „аи! №е1сћет \уе§е <Пезе ипиг8ргип§Нсће МИипдеп §елгог(1еп вт*!.'' 0 донсгаје јаспо показао за немачке и грчке глаголске сложенпце, да се ирва пола стала узиматп као глагол, што се није разумео или боље уђаво разумео нрвп део правих старих номиналнпх сложеница, па се тумачио као глагол. За нас је од зпачаја, како је дошао Остхоф, да и за словенске пмиератпвне сложенице, изведе такав закључак, те поколеба веру у првобитност глагглског порекла те њпхове прве поле. Остхоф је ударио путем, којим је већ много тековина добивено за науку о језику — потражио

кључ да објаени имиеративне сложенпце у псторијн словенскпх језпка, јер се сјмим садашњим стањем не може све објаснпгп, што је ,.језик пусгпо узде творачкој Фантазпји нри постајању императинних нмена." За тај су се посао учп.шла згодпа властита пмена, ио што апелатнвнпх сложеница с нмператнвом као првом полом нема у сиоменпцнма, у којнма имамо то старије стање слои. језика. Обилату г^ађу нашао је Остхоф у МиклошпКевој раснрави: Шег сИе ВИ(1ип§ с1ег 81аУ18сћеп Регзопеппатеп, у X. В. рћПоз -Шз!;. С1аззе <1ег ОепкзсћгШеп с1ег ка1зег1. Ака(1ет1е (1ег ^УЈззензсћаЛеп, 215.-330. стр. И грађа п обрада јој, како вели Остхоф, од велике је вредпостп, само је Мпклошпћ дошао у иезгодан положај због прве иоле у сложепицама, по што је тешко било иротумачити све оне гласовне мене, које виђамо иа саставку обеју пола н све то сложити с теорнјом о комиозиционом самогласном. То би лакше шпло, кад бн се увндело, 1. „Дазз тГе1тећг ипесМе сотрозИа, гизаттепгискипдеп пи! сазизСогтеи, 1п <1еп зкујзсћеп уо 11патеп тогНе§еп" и 2. «с1азз сНе Га1зсће апа1од1е 1ии81сћШсћ с1ег сотрозШопзуоса1е т дгоззет ит1'апде §'е\\аг1с1 ћа1." Мпклошпћ је узпмао да је дом <- у чеш. 1)ота1гоз1 , руско Дома-жирг, Дома-нђгг иадешкп облнк, али је за то требало у.Јети да је н у ирвих сложеничних пола падешки завршетак [наставак], а не снажење основнога г (о): за то личн п одговара датпвно зиачење миогпм чешкнм и пољским сложеннцама с мил: чеш. Ђга1ги-тИ, нољ. ВгаШ-тг 1, чеш. Ђе&и-тИ, ЂоКи-тп, иољ. Ђоди-тИ — значе: „ћ"а1;п, а\ о, <1ео сагиз." У чеш. имамо Ђоћи и без дативног зпачења: Ђо1ш-зш1. Остхоф нма прнмер да п жен, именнце па а у кбмнозпцијч пмају у [и): ТеГи-тИ — атНае сагиз од тета. Аналог иам случај ноказује Остхоф у немачком, у ком је геиетнвно -з мушкнх нмеипца нрешло у композпцији н иаженске: 1;ап1е8§ећиг1з1;а§. Међу тим у слов. језнцнма има сложенпца с истнм нолала а да пмају на саставку о : срп. Богољуб, нољ. Ђодотг 1, повобугар. Богоданг. У сложеинм власгитпм пменима чешким и пољским: чеш. Хетг-бог, Иетг-ћпеу, 2етг-д,гид, ИетГ-Иап, 2етг-гтз1, Иетг-зкм, иољ. %гепи-га<1, 2гет1-з\ао прва је ггола 2егш-21егт, а таког је облпка локатив једнине старослов речп зема-земла: земли. Чешки примери: Детг-Ђог, који се борп на земљп, Ћетг-мап који жива на земљп, 2етг-з1аи, ' који се слави наземљи, 3 нољ. 2гетг-га& , који је весео на земљи, ирвобптне су сложенице, док је у осталнх, узпма Осгхоф , бпло преношње облпка. Као што се у о- оспова, кад су у композицији, оно -а- или -у- на састанку пе може сматрати