Prosvetni glasnik

710

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА.

КЊИЖЕВНЕ ОБЗНАНЕ Ручни речник руско-српског језика. - Ручнои словарк руско-сербскји. -По најбољим и најновијим иззорпма, израдио Тасо СтојановиИ, пређ супл. ваљев. н. гимназије. Издање књижаре Т. Стојановића. Веоград, 189). Свеске: I А —Благоиз. II. Влагопз —Вел^ћтв. — 8-ина, стр. 160. Цена свакој свесци 1.30 дин. Речпик, који смо тако жељно ишчекивали, неколико година, јавио се прошлога месеца првом, а овога и другом свеском својом. — По задатку, који му је намењен у нашој књижевности, заслужује он особиту пажњу ; а озбиљпу и стручну оцену, кад га у целини имаднемо у рукама, јер по двема првим свескама само, веома је тешко судити о делу, од којег нам писац обећава још неколико свезака. Имајући то на уму ми ћемо, само ради оних којима ће овај речник бити главни помагач у изучавању језика и књижевности руске, и који су се на њ већ претплатили, — проговорити неколико речи о тим двема првим свескама. * * * Да не помињемо Миклошићев упоредни речник шест словенских језика, који није намењен широј публици, ми смо досле на нашем језику имали само један речник руско-српског језика, од Лавровскога. Ко је год, код нас, покушавао, да изучи руски језик и имао прилике, да се у невољи овим речником послужи, тај ће о њему већ имати утврђено мишљење. Писан ради ирве потребе, а у намери, да буде што краћи и практичнији — испао је непотпун и непрактичан. Осим тога, састављач се при изради служио већином писцима старијим и непоузданим, и на тај начин унео у свој речник масу невешто скованих и застарелих речи, које наши данашњи нараштаји не могу разумети! Па још кад се том додаду и погрешке, којих има доста у том речнику: — онда ће сваком бити јасно, да од њега нико није осетио велике користи. Сви они, дакле, који су тежили да науче руски или да преведу по нешто из руске литературе, морали су, поред овог речника, служити се и великим руским речницима (као што су: Академијски, Даљев и др.) или таквима, у којима су руске речи страним језиком протумачене 1 ). — У гл^вном је, дакле, речник Лавровскога вршио само привремену улогу, и сам собом захтевао бољи и потпунији речник. ') Даничић. Иа<1 VI. стр. 125.

Појавом новога речника с правом треба очекивати, да ће њиме поменута потреба у нашој књижевностн бити подмирепа. Колчко је пак оправдано наше очекивање, моћп ће се оценити истом онда, кад му —поредећи га с дојакошњнм речнпком и с речницима руским, добрим и потпуним, које имају Немци и Французи — одредимо вредност, у колико је то у опште могућно учинити према првим двема свескама. Исгшсаћемо пре овега неколико упоредних примера из старог .1 и новога речника, јер ће по њима читаоци моћи најбоље судити о разлици. ста.ри речник. нови речник. авосб, пар. ако Бог да; авдсЂ, авбсв-либо, прил. дако, тева. ваљда, можда, може бити; ма — на срећу, ако Бог да, тева, дако; — м. случај. адвокатствоватЂ, вум пар- адвонатничатЂ, адвонатЧИТИ- сгвоватв, VI. с. г. адвоцирати, бити адвокат; фиг . пискарати, бити пискар. надриадвокат. актуарш, м. списадац. актуарш — н, м. прав. судски писар, секретар, тајник. бабенка, ж. бабица, ба- баббнка - и, ж. ум. р. бу рак женица, млада жена. баллснит , м. шалџија, баллснинг, - а, м. мајстор(!) који правп ступце (филарете) за наслон; фиг. \. шалџија, спрдало, шаљивчина, весељак, лакрдијаш. батенвка, м. чико. багемвка, бптенл-и, м. ум р. татица, тата (отац).ботожекг, жка, батиница. ботожекг-жка, штап молера (!), живописца. безданно , безиошлино, безданно, прил. бадава, нар. бесплатно, забадава; ни око шта, ни за шта. безшабашнип , пр. не- безшабкшнии, прид. неумнрни, моран, без одмора; који никад не одмара се, дангуби. берегота, м. похрана. берегбта, ббрежЂ, берджЈ-и, ж. штедња, штедљивост, чуварност. бесђдка. ж. одриница. бес7Јдка.,-и, ж. хладњак,

спрдало. —