Prosvetni glasnik

књижевне обзнане

711

сеница; весели дворац; даска на којој мрнари седе радећи око катарке ; скамица, клупица (фарбара). благоговЂп, III. 1. благоговЂнствоватЋ, VI. с. г. бити ггобожан, указивати смерност и поштовање, одавати пошту, штовати. вавил6н.ш,-нов ~о , и. мн. вештачки потези, шаре, коврчице;леденица или трап с ледом (за сољење рибе у Астрахану) ; дЂлап, иисатЂ, — фиг . косо и заковрчено писати . Фиг. вмвддитЂ, — или ходпп вавилонами, ићи у цикцак (тамо амо као пијан човек),посртати. вакантнип, прид. упражњени , празни , незаузети, незапрсмљени. Оваквих примера могло би се навести још много и много, али ће доста бити и оволико, па да свак може видети, да је овај речник, куд и камо, тачнији и потпунији од старога речника. — Ну, да не би ово поређење изгледало са свим једнострано, покушали смо, да упоредимо и неколико листића овога речника с најбољим руским реченицима, које имају Немци (н. пр. од Павловскога, Боха, Фраја и Месера и др.), а које је, — као што се види из приступа пред првом свеском, — и састављач употребио као изворе, при изради свога речника. Учинивши то, дошли смо до уверења, да овај речник, по потпуности и опширности, не изостаје иза поменутих речника, што, свакако, састављачу, с једне стране, може служити за похвалу, а речнику за препоруку; — али, да се у погледу остале садржине, н. пр. чнстоте и правилнога тумачења руских речи, множине примера за значење, начина и вештине у излагању и одабирању и др. — не може мерити с поменутим туђим речницима, чему се, у осталом, не треба ни чудити, кад се зна, да састављач овога речника није стручан филолог. Као слабу страну овога речника, поменућемо, на првом месту, масу туђих речи, којима је састављач, без довољног оправдања, дао места у свом речнику. Помињући то, ми имамо на уму две врсте туђих речи у руском језику: а) прерушене и б) не-

прерушене, — међу којима је, при састављању овога речника,требало правити разлику. Та је разлика потребна с тога, што су прерушене речи изгубиле свој првобитни облик, претрпевши веће или мање гласовне и етимолошке промене ; друкчије се пишу и читају, а у говору их је веома тешко познати, те је, дакле, потреба. да буду у речнику. Непорушене пак, напротнв, очувале су свој првобитни облик и ни у чем нису друкчије у руском, него ли у осталим језицима (оспм акцента у неких): за. то мх је, у овој прилици, као ненотребне, требало изоставити. Оастављач овога речника није се држао наведене разлике, него је, покрај прерушених рсчи, унео у свој речник и мноштво непрерушених и непотребних туђих речи, као што су: АвгустЂ, администраторЂ, адресоватв (у срп. тумачењу стоји : (( атресирати а ), академпкг, акордЂ, акпентоватБ, амбарт>, аналитика, антикритика, антиква, астероидЂ, астроном1л, атмосФера, авростатика, баллада, банкета, баронЂ, библшграФЈа, библЈотека, бигалнн и још много других, без којих би овај речник могао ипак добар бити. Осем тога, на више места, у овом речнику, находе се као нека граматичка правила, н. пр. код речи: без- (стр. 41), кодглагола: бштг, (стр. 134) ит. д. Ова правила неуком читаоцу неће ништа помоћи (а ученом ваља да несу ни намењена), те су могла са свим изостати из речника. — Непотребност туђих речи и граматичких правила у речнику, потврђује се још и тиме, што се речник туђега језика пише увек ради оних, за које се претпоставља, да су већ прилично образоваии и да знају бар основне законе из граматике дотичнога језика. — Напоменућемо, на овом месту, још и то, да је погрешка, у коју би лако могао пасти сваки читалац, у погледу сад. и буд. времена код сврш. и несврш. глагола, отклоњена, тек на крају друге свеске овога речника. Још би се могла забавити писцу овога новог речника доста велика опширност: као да неће бити српском читаоцу потребне баш све оне руске речи, које су у ове две свеске унете, и међу којима ће се наћи приличан број провинцијализама 1 ), врло ретких у списима, широј публици приступачним. Ако се у овом размеру буде речник и даље радио, изнеће јамачно на 20 оваких свезака, те се бојати да то не буде и много и скуио. Али остављајући ово питање о потпуности и количини употребљенога језичког градива—другима, од нас стручнијим (обично је боље кад има много но кад има мало), ми ћемо још мало застати на самом тумачењу рускихречи, ') Има их доста позајмљених из Даљева речника, чија оплшрност овом речнику није потребна.

благоговЂп, вЂн), смиравати се.

вавилонш, мн., и. вештачка крила, код астраханаца леден подрум за солење и чување рибе.

вакантнии, пр. ошастан.