Prosvetni glasnik

развитак сервилних врлина, којих има у хришћ. науци, ишао на штету грађанских, ипак је с друге стране допринео ублажељу злог удеса роба. УПаЈпз и БеШеЈ^епе не беху то исто, што и римски робови; судба шихова беше далеко блажа. Али хришћанство није могло да остане на тој висини — да буде и даље носилац прогреса. Оно је позније постало противник прогреса. Као и сваком творевином духа људског, тако и религијом влада закон развића, закон борбе за опстанак. Хришћанство при првом иојаву свом имало је да издржи борбу за опстанак најпре у римском друштву, а после противу германских варварских племена. У тој борби вичнији побеђује, али у њој губи нешто од својих особина а добива од туђих —- побеђених. Резултат те борбе био је победа хришћанства над политеизмом римским и германским. Али је морало понримати многе обичаје ицеремоније од политеизма. Празници, службе свецима и обожавање Богородице, па и сам Ускрс и Божић — то су светковине политеистичке. Литије имају такође порекло у дивљачкој религији. Хришћанство није могло да поруши све успомене старе религије, ни обичаје, пи обожаваше богова, већ их је, примивши их, модиФиковало, давши им други облик и хришћански тип. Снага хришћанства показала се у томе, што је своје идеје умело да нрилагоди духу времена. Разуме се, да с тога чистота хршпћанске религије иије могла бити сачувана. Један од новијих културних историка 1 ) сумња да је икада Фетишизам био развијенији но за доба првога хришћанства. И ово је један очити доказ, да установе, идеје, системе и т. д. стварају народи, а не они народе. да је и религија продукат духа људског и одговара ступњу историског развитка, и да најузвишенија религнја није у стању да уништи религиске појмове варварских народа. И аио је хришћанство објавило веру У једно — духовно — биће, које господари светом, ипак код варварских племена германских беше и сувише јако обожавање материје и вера у више богова. Крст је био код првих хришћана германских талисман, који чува 04 зла. Њива ће родити, ако се крстатим ашовом копа, крстатом катарком ') У^Шгат Ебжог<1 ЛагИоуе Ј^еску, Оевсћ1сћ<;е <1ег АиШагипЈ; ш Еигора, 161.

може се прећи срећно нреко мора. 1 ) Тако је исто била талисман и св. водица. Св. Јован крстио је Христа јорданском водом Бог је разделио штапом црвеио море, онда је и освећена вода — лек. Са овим обожавањем материје увукла се и политеистичка хијерархија светаца и богова. а тиме и идолатрија. У средњем веку свет се више обраћао свецима, који сузаменили политеистичке богове, но и самом Христу и Богу. Није дакле чудо, што у средњем веку наилазимо на тушта и тма празноверица и предрасуда. Противу њих је војевало хришћанство, али, видећи да је апсурдно борити се противу духа времена, и оно се помирило с њима. Цивилизованији човек има ту снагу духа, да може мисли своје да концентрује на предмету и невидљивом и нематеријалном, док је напротив нецивилизовани човек подобан само за чулне преставе а не и за апстракцију, и тежи да апстрактне мисли чулно престави. Из овога разлога, из ове непобитне истине, може се објаснити постанак и опстанак идолатрије. И та иста немоћ некултурних гсрманских племена била је узрок оној метаморфози демократске хришћанске цркве у хијерархиску систему папства. Неподобност германских племена да хришћанску идеју реализију као такву, огледа се у тежњи, да се све чулно престави, да се свачему да телесни облик. Онај исти нагон, који је створио свеце и мадону, и који је своје побожне осећаје хтео да задовољи стварањем чулних престава њихових — иконама, био је узрок, што се цела 31 рада хришћанства заснивала на идеји видљиве цркве. 2 ) А та идеја видљиве цркве није опет могла имати други облик, до облик хијерархије. Само хијерархији имамо да благодаримо, што се основна мисао хришћанства, поред свега кварежа, сачувала неокрњена. Постанак оне нечувене моћи хијерархиске — папске, има дакле, поред других историских прилика, као најважнији узрок умно стање средњевековног друштва, јер је и религија продукат духа људског. Противу тог умног стања хришћанство се најпре борило, иа, увидевши апсурдност те борбе, измирило се с духом времена и прилагодило њему своје принципе, а неке од варварских идеја иримило и асимиловало у себе. У тој борби Ј ) 1Јвс1су стр. 150. г ) НеИишИ стр. 226.