Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

хришћанство се метаморфисало у црквену хијерархију! Црква и клерус били су умни госппдари средњевековног друштва. Жеља за влашћу прешла је с поља идеја и морала на реалније земљиште — они су тежили за светском влашћу. И добили су је. Сви напори германских императора, да се отму од напског утицаја и да стану на једну ногу с духовном ллашћу, беху узалудни. Отон III., Хенрих IV., Фридрих I., Фридрих II. беху жртве надмоћнонти паггске. Али природно је, да се клерус, који је био Фактички господар ситуације у средњем веку, у чијим рукама беше, и ако не по Форми оно у ствари, политичка власт и толики материјални извори богаства, почео израна да квари, деморализује и тиме поткопава свој рођени аукторитот. Него о томе у другом одељку. Исгориским развитком црква је сада постала нротивник прогреса. Она је тежила да одржи стање, које је створила и које јој је тако пријало, Али оиштем закону еволуције покорава се и друштво. У сваком организму па и у друштву стоје два нагона, две силе: једна, која хоће да одржи старе наслеђене особине — конзерватизам, друга, која хоће да се прилагодимо новим погодбама за живот — прогрес. Еволуција је борба ових двеју сила — прогресивне и конзервативне. Када је друштво средњега века почело да излази из стадијума младићства, није хтело више слепо да верује но да сумњичи и мисли; црква је била тај конзервативни елеменат, који је хтео да одржи старо стање. Нанад се отпочео на свештенство, а оно се одмах заклања за религију теје ириродно,штони онанијебила поштеђена. Црква је увидела опасност. која јој прети од развитка знања и науке; с тога је и забранила свештенству, да се њоме бави, а сваки слободнији покрет духа и мисли хтела је да угуши одмах у почетку његовом. У интересу њезином беше да се што дуже одрнш незнање, умни мрак, те тиме очува стање, које је она створила. Црква је била монополисала слободу мисли; онде где је требало мислити, тражити, испитивати, ту је она тражила слепу веру. Хришћанство — црква — као религија откровења, није дала да се сумња у светињу догма његових и све оно што је она учинила. И та цркра, која је некада ширила

знање, писменост, јачалаосећајехуманитета. постала је сада противник прогресу — тако су се времена изменила! Други систем средњевековног друштва, који јс обухватао материјални живот, као црква духовни, био је Феудализам. Сваки ступањ развића друштвеног има и свој зоцијални систем, по коме су регулисани економни и правни односи чланова друштва. Социјални систем средњега века је Феудализам. И они историци, који хоће да објасне Феудализам као резултат освајања германских племена, и по томе да је германског порекла, као и онн други, који тврде, да је опште човечанског порекла, да је никао као продукат духа времена, слажу се, да је даљем развићу Феудализма помогла општа несигурност у друштву. Тежња тадашњег човечанства, вели Хелвалд, беше не да буде слободно, већ да живи у сигурности. Своју слободу и своје имање својевољно јечовек предавао иатрону, да га опет из његових руку прими као ћепеПсшт. Од осиромашених бенеФицијената и колона, које су германска племена затекла у Галији, постали су уИате и ^еЉеЈ^епе. Феудализам је цело друштво поделио у правне — слободне и неправне — неслободне. Право, слобода и одлика у друштву долазили су од великих имања; што мање земл>е. то је бесправнији бивао. Не може се рећи, да Феудализам није бпо нотреба времена. Он је носио сигурност и ред у друштву. Доцније се изметнуо, те је постао извор неправде и насиља. ЕеЉеј ^епе и уНатз истина не беху слободни, али не беху ни то, што су били римски 8егУ1, који су сматрани као свака мртва ствар. немајући права на егзистенцију. Али је ипак за то њихов положај — и ако бољи од римских робова био бедан ! Сам тај Факат, што је своју слободу жртвовао ради своје сигурности, показује, какав је правни поредак могао бити. Разуме се, да је с.ила заменила право, 1 ) када је неслободан човек — ^еШејдепе — могао бити поклоњен, као и свака друга ствар, као 1ећепс1е Мипге, када је живот једног неслободног човека вредио као палац слоОнај, који је тражио чнји патронат н постајао бенеФициЈенат, одрицао се своје слободе овом Формудом: »1лсеп1аат ћаћеаЉ тШ (Јиа1етсип^ие уо1иегШв (И8С1рПпат ропеге ке1 ««и ктЛаге, аи! циос! \о1)18 р1асиегј1 (Зе та Гасоге* ( КоП , св. II. стр. 42). Ово најбоље илуструје правни поредак Феудалиама!...