Prosvetni glasnik

ФРАНЦУСКА И ЕНГ.1ЕСКЛ РЕВОЛУЦИЈА

боднога. Где пак нема индивидуалне слободе, ту се зна да су никакви продукти рада и индустрије, и да природа мора бедно стајати. Никакви лични мотиви нису могли, ни амбиција ни интерес, да покрену индивидуу, да репродукује више, но што је потребно за исхрану гвезину и п»енога господара. Једина грана привреде, потпуно одговарајући ступњу развића друштвеног беше земљорадња. Непокретна имаовина (ОгипдђеаНг) била је једини појам богаства. Величину непокретне имовине одређивао је правни и социјалии положај индивидуе. Индустрија у најпримитивнијем облику свом, у облику заната, вегетирала је по варошима. Да сумирамо утицај ових двеју система — цркве и Феудализма — на умни, морални и материјални живот средњевековног друштва: 1.) Црква, у почетку носилац просвете, постала је доцније, када се дух времена изменио, противник прогреса. Монополисала је слободу мисли; место ње је она излазила својим аукторитетом. Да би одржала своју егзиотенцију и стање, које је она створила, трудила се свима силама, да дух људски спуга и не да му слободе кретања, да очува духовно ропство —- мртвило, незнање. 2.) Феудализам је створио привилеговане сталеже и бесправне људе; кочио је напредак и у опште привреду, убијао сваки полет рада; створио неки бедни правни иоредак, из кога непрестанце вири сила и песница; створио је — физичко ропство. Нод теретом духовног и физичког ропства, под теретом ових двеју система, цркве и Феудализма, стењало је друштво средњега века. И црква и Феудализам били су историска потреба у развитку друштва. И црква и Феудализам, док су одговарали духу времена, нису били иротивници прогреса; чим се дух времена изменио, одмах је дошао у сукоб и с једним и другим. Противу духовног и физичког роиства, пробуђени дух човечанства морао се борити и сврћи ланце и једнога и другога!..

Без борбе не би било ни живота, ни прогреса, већ мртвило и застој. И Феудализам и црква биле су сметње прогресу, природно је, дакле, што се противу њих дигла буна. Само с непознавања закона ш>осветни гласник 1892.

развића може ко тврдити, да би без њих друштво било куд и камо напредније, вели Хелвалд.') Напротив, без њих и без тих културиих сметња у опште, остали би у оном природном стању острвљана Аустралије. На њима се у борби дух оштрио и стицао ново оружје за борбу животну. По Хелвалду, и ропство и слобода, и религија и деспотија, и тиранија и љубав и једнакост, све су то изналасци човекови, ради одржања себе самог. Феудализам је поделио друштво средњега века на сталеже. Привилеговани сталеж, који је имао права да не ради, да не плаћа норезу, да дели мегдане и лови, да буде имућан, да живи о зноју другога, да силу — право јачега •— истиче над правом другога — био је племство. На његовој имовини живљаху: полуслободни грађани бенеФицејенти, и неслободни и бесправни вилени и робови. Независно од њих, заштићени старим привилегијама још из римскога доба, живљаху грађани но неким варошима, Разуме се, да многе вароши не беху у тако срећном положају, но завишаху од ћефова властелинских. Најмоћнији сталеж, који је имао и политичку и економну и правну надмоћност над осталим сталежима, беше племство. Најобразованији сталеж беше духовништво. То је тако било, док су дух времена и интереси друштва били у хармонији са системом друш.твеним и религиозним. Али и друштво није стабилно, и оно се покорава закону еволуције. Човек је из потребе створио прво удружење. Борба с природом и околином, па и самим људима, нагнала је човека, да се удружи. Снага двојице јача је од једнога. Првобитни принцип удружења је : одржање своје егзистенције и увећање својих уживања — среће. И тај исти принцип увећања среће мотив је свима преображајима друштвеним. Први облик удружења је комунални — без својине. У таквом обли ку удружења губи се индивидуа. Егоизам индивидуе незадовољан је тим обликом удружења и тражи други. Далеко би нас одвело, ако бисмо хтели да пратимо промене облика удружења људских, нити нам је то циљ, већ само да напоменемо, да је ијевропско друштво из истог принципа, принципа одр1 ) НеПкаЛА св. II., стр. 281.