Prosvetni glasnik

)

26 НАУКА И НАСТАВА

жања егзистенције и увећања среће, створило Феудализам, и из истог принципа отпочело рат противу њега. Индивидуални егоизам чланова друштва средњега века тражио је срећу и одржање егзистенције, и он је нашао то у Феудализму, т. ј. срећа је тада била бити сигурним са животом и имањем, па и не слободним. После пада римске империје, настао је прави хаос, овладала је апсолутна анархија у свима односима друштвеним — политичким, нравним и економним. Сваки је слободан био и то апсолутно слободан; јачи је био у праву. Природно је да је сваки хтео да се стави под заштиту јачега ; сваки је волео тада више сигурност но слободу. Ти јачи, ти моћнији. под чију се заштиту слабији стављаху, постали су племићи. Али тај исти индивидуални егоизам, који је у првој половини створио Феудализам, у другој половини средњега века тежио је да сруши исти систем. јер није годио више интересима његовим. Феудали су водили непрестанце међусобне ратове; несигурности је опет било. Феудализам је ностао сада опасан принципу одржања егзистенције и увећања среће већини чланова друштва. Индивидуални егоизам тражи сада да створи други систем, други облик удружења, Али апсолутни, безусловни егоизам немогућан је. Баш тај природни егоизам, т. ј. тежња за увеличањем среће, гони човека ка асоцијацији. Отуда и борба друштвена, која се води противу позитивног удружења, није ништа друго до тежња, да се створи бољи облик удружења, у коме ће индививидуа имати више среће и више услова за егзистенцију; Умни и морални развитак индивидуа или реда људи, који је незадовољан позитивним удружењем, одређује начин борбе и ствара идеал — облик — новог удружења. Обично онај ред људи — индивидуа — који као најсвеснији и најзаинтересованији (јер је природна немогућност, да сви чланови друштва у исти мах отпочну борбу противу позитивног удружења) почиње рат противу реда који постоји и постаје најмоћнији у новоме удружењу. Ово нам објашњује постанак редова — сталежа У друштву. Ти најсвеснији чланови друштва, који су створили нов облик удружења и који су надмоћнији постали но остали. природно је да, налазећи највише задовољења својих жеља у томе облику удружења, које

су они створили, постају конзерватпвни и теже да очувају оно, што су они створили. И док друштво у новом облику удружења не доспе до тог стадијума развића, да се и из њега издвоји један свестан део чланова, који је незадовољан и тим новим — сад већ старим — удружењем, и да тражи други облик асоцијације, дотле је могућан оистанак тога облика удружења. Разуме се да интереси — егоизам — тих чланова друштва, који траже промену облика асоцијације — морају, и ако не потпунце. хармонисати с интересима масе, Факат је и непобитна истина, да се ни један епохални чин у историји није могао извршити (( озго а већ <( оздо",уз одобравање масе а по њезиној жељи. У колико је маса свеснија својих интереса, и у колико с њима хармонишу интереси нових људи, који траже прогрес — промену у облику асоцијације: у толико је успех сигурнији. Овај исти процес развића вршио се и у средњем веку. И у друштву средњега века створно се, силом историских прилика, сталеж, ред људи. коме су интереси егоизам — тражили ослобођење од окова, физичног и духовног ропства, и тражили умну и материјалну слободу. Баш и када не бисмо знали, који је тај ред људи, могли бисмо га лако наћи. Мн бисмо га морали тражити у оном сталежу, који је задовољио прве своје оргаиске потребе, па се јавља жеља за увећањем среће; у сталежу, који је свестан злог удеса свога положаја, којим је незадовољан, једном речи, који је наоружан материјално и умно. Тај ред људи, то су варошани, грађани, доцније ирозвани (( трећи сталеж. в Трећи сталеж (и ако је за то доста рано) —- тако ћемо га звати — био је незадовољан удружењем друштва средњевековног. Његови развијенији интереси дошли су у сукоб са старим редом. А чији су могли и доћи ? Интереси племства и клеруса захтевали су категорички, да се одржи стање какво је. Интереси бесправних сталежа захтевали су понајпре промену стања, али су они несвесни били беде свога положаја, верујући да је тадањи друштвени склоп не створ људи и историских прилика, но самим вечитим законима освећен. Једини сталеж, који је био кадар да отпочне борбу; био је — трећи. Да бацимо летимичан поглед на разви-