Prosvetni glasnik

могли закратити владаоци, а слабе је користи учинила и Ргеи^а Бе1 — божји мир. Хаизенски савез склонљен је противу обести племићске, противу Раи81гесћ1;-а, дакле противу Феудалства. Луј Блан 1 ] нод општином у Француској разуме удружење буржоазије, да мачем паралише моћ Феудала: то је, како он вели, буржоазија, која је ирипасала мач, да се бори противу Феудализма, Интереси владалаца такође су тражили да се подсеку крила моћи Феудализма. Њихови интереси — бар на континенту — хармонисали су с интересима бурж,0- о зије, и видимо како се на њу ослањају. 1302. Филип IV, сазвао је е1а1;8 депегаих — скупштину од три сталежа, где је било заступљено и грађанство. У Немачкој видимо такође да владаоци помажу развитак и слободу вароши разним привилегијама, а о италијанским градовима већ смо говорили, да је ту овладао дух републикански. Удружена сила буржоазије и владалаца на континенту срушила је Феудализам. Развијена индустрија и нагле промене у економним односима друштва, допринели су оном брзом полету буржоазије, те је на скоро постала сила, пред којом се морало уступити. Истина је, да је из удружене борбе буржоазије и владалаца противу Феудала никао апсолутизам , дакле победу однели владаоци, али ипак логика историје тражила је, да трећи сталеж постане заменик Феудализма, што је и било. Који су то узроци били, који су трећи сталеж учинили тако моћним, те је успео да победи Феудализам, истргне политичку превласт из руку владалаца и даметаморФозује цело друштво и његове економне и правне одношаје? Велики агитатор и публицист, Фердинанд Ласал, 2 ; у једном свом знаменитом говору изнео је у доста јасним потезима узроке растења буржоазије. Проналазак Америке имао је огромни утицај како на умни тако и на материјални развитак Јевропе. Развијенија трговина тражила је олакшице у транспорту и бржу везу с Истоком. И једно и друго потпомогло је развитак бродарства и изазвало тежњу, да се нађе пречи пут у Инђију. Та тежња била је узрок усавршавању средстава за бродарство -— пронађен је компас, и сада се могло удаљивати од ') Луј Блап , св. I., у глави г .Општине. < "-) %'егсИпапс1 1м88а1е — АгЈоеИегрго&гатт.

обале на иучину морску. Но природи свога геограФског положаја беху најчувенији бродари — Португалци и Италијани. Трговачки мотив и гонио је Колумба, да тражи морски пут за Инђију. Резултат његовог путовања био је од огромног зиачаја. Сва дотадања трговина стајала је у рукама талијанских градова на челу којих беху Млетке и Ђенова. За Исток беху два пута — преко Сујеца морем, и преко Русије сувим. Природно је. да се богаство згргало у те две вароши, у чијим рукама беху кључеви од трговине с Истоком Сад је на један пут извршена огромна промена. Трговина пређе на Запад, и талијанске пароши почеше да опадају. Шпанија поста прва трговачка земља, а за њом Холандија и Енглеска. Бур • жоазија заиадне Јевропе сада поста посредник трговине између Истока и Запада. Цео свет је сада био отвореп трговцима. Али сем ове промене у трговини, за кратко време опази се и дпуга: нагло увеКавање драгоцених метала. Америка је била земља драгих метала, То је примамило апаитуристе и друге људе, те се за час- отворише силни рудници. Од пада римске импернје па до проналска Америке драгоцени метали нису се множили ни смањивали. У Енглеској за 150 година није се сковало више од 7090 Фун. стерл., а од 1600—1800 год. ковало се у средњу руку годишње ио 800.000 Фун. стерл. Око 1.500 год. у целој Јевропи није било више од 800,000.000 динара у новцу, а у 1800. год. имала је Јевропа 25 иута више — 9 милијарди у злату и 16 милијарди у сребру. Природно је, када је новац скуп, да су производи јевтини Какву је огромну револуцију изазвало ово гомилање драгоценог метала! Овако нагло гомилање изазвало је и нагли развитак индустрије. Велики број људи дошао је у тако срећан положај, да је стекао грдне новце. 1 ) Природно је да се код њих јавило и више потреба и више задовољстава. С тога, што услед мале тражње нема готових продуката за измирење потреба, скаче цена продуктима. Сада на један пут настаје јача производња, јер сваки хоће да тера спекулацију — да што пре до новцадође, Са свију страна гомила со роба на пијацама, где је тражња најживља Пијаце се препуњују робом. Цене по ново падају, као што ') Види Колб-а II. свеску.