Prosvetni glasnik

су пређе расле, па чак и испод нормалног ниво-а. С тога произвођачи продају по што по то. Ипак настаје оскудица у продуктима, цене скачу, и опет се почиње гомилање робе и т. д. и т. д. Цена продуктима варира измећу тих крајности. Нагомилавање драгоцених материјала изазвало је јачу потрошњу, а већа потрошња и већу продукцију. Већа потрошња тражи већи број радних снага и побољшање радничког положаја п навикава све сталеже на више потреба и задовољстава. Пређе је потрошња претходила продукцији. Занатлијачека напоруку, па се тек онда лаћа рада. Сада продукција нјди своје производе и тежи, управо пресира, да створи потрошњу ; то навикава свет на развијеније потребе, и опет изазива продукцију и т. д. Док је пређе продукција била занатлиска и чекала на поруку, сада занати не могу да подмире потребе, већ једино удружени рад у великим индустриским радионицама. Последица тога билаје, нао што видимо, арелазак заната у индустрију. По развитку пак привреде познаје се и ступањ развића целокупног друштва. Индустрија је развијена у друштву образованом, где има и више потреба и где је становништво гушће насељено. Прелазак овај, из занатлиског доба у индустриско, одмах се опазио. Новац је појевтинио, потребе су нарасле и поскупеле. Сам Лутер жали се како је некада било доста '200 талира за издржање куће, а сада једва достиже и 300, — јер је све поскупело! (НАСТАВИЋЕ СЕ)

Ј Е ЛИ ИСТ0РИ1А НАУКА од ЈЗДСКА^А ЈЗИ<ЛАРИЈА ДРУГИ ДЕО 1 Отари ППСЦИ ПИСу ШИСЛИЛИ, НИТИ су МОГЛИ Л!Ислити, да траже у историјц неки општи план, неки одређени циљ и сигурне законе, који у њој владају н љоме управљају. Они иису имали јасне мисли о једииству рода људског. Тако су били прожетп оипм друштвом и оном образоЕаношћу, у којима су жнвели и од којих су саставан део чинили, да

нису умели пи позиатп нн оценпгл вредност друге које културе и друге које народности. Свака им је странац био варварин. Витн образован зиачнао је Римљанима, који су свет освојшш, примити римске законе, установе и идее, једаом речју, постати Римљанином. С хришћанством се ноче први пут ширити мисао о јединоме Вогу, створптељу, којп управља целим светом и пред кпме су свн људи једнакиТако се појавп и мнсао о неком плану у исторпји, о неком вишем уму, који је води одређеноме циљу. Хиљаду је пута речено, да се та мпсао јавила први пут у књизи св. Августина: »0 граду Господњем" и у „Историјама" његова ученпка Орозија, које је он написао по поруцн својега учагеља, п у којпма се опширније излаже та мпсао. С њима доиста отиочиње тако названа теолотка школа, с којом се сусрећемо у целом средњем веку. Она је доцније нашла елегаптна, речита тумача у Босијету и другим, доцнијнм последницима. Ако ли ту мисао пзближе проучимо, видећемо, дг онх није унраво ништа друго до порицање праве исторпјске методе, и да је она чнни управо немогућном. Човек постаје слепо оруђе, без икакве своје вредности; њиие управља Вог и пароднма онако, као што вешта рука кочпјашева управља коњма у колима заирегнутим. По спољашњостп чини ти се да се све даје лако објаспиги, а у ствари ништа се не објашњује. Иароди се дижу п падају, зато, што им Бог пружа или отклања од њих руку своју. Законе делима п догађајима треба тражити у божанском уму, а у тај ум смртнима није дато да проникнути могу. Основна погрешка није у томе, што је у узет Бог, који је створитељ и управитељ света, већје у методп, којом се хгело пћп. И Галилео Галидеји, веровао је у Бога, створитеља света и у онога, којп је законе природи прописао; али их је он тражио, проучавајући природу и њене појаве. Међу тим, теолошка школа презирала је човека, друштво п друштвене законе. Земаљски жпвот не вреди ништа, ако није припрема за небеско царство. И, држећи, да може све да изведе из божанственога ума, теолошка школа није радила друго шго, него је онако а рггогг (унапред, насумце) склапала план, који је после вештачки наметала нсторији. 11о теолошкој школи, историја нема другог цпља, до да покаже триумФ хрпшћанства. 0 томе једином и треба се бавити. Само они народи пмају исгориске важности, којп таквом циљу што допрпносе, а то су нарочито Јевреји и Хришћани. И тако су се научници бавилп, скоро искључиво, само о једном делу нсторије; презирали су језичничку образовансст, грчву и римску, па и у том једном делу, о