Prosvetni glasnik

НАСТАВА МИНЕРАЛОГИЈЕ У ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

питанику истиче пред очм непосредно сам као камен за зидање, за тротоаре, калдрму, споменике или као згодни примерди у готовим збиркама, па било да се овај матерпјал с оиим цз околине слаже или не. 3. Ка овоме долази даље оно, што васпитаник вади прерађено као вештачке предмете, дакле многи наши металп: гвожђе, олово, никл, бакар, цин, сребро, злато и даље мпнералне запаљиве материје: све врсте угља. 4. Је лн васпитаницима позпат неки миперал из околине, то се па исти појав може упутити и код других места, која су им позната из Географије или Историје. Ово може у толико лакше бити, пошто се врсте отења из једпога предела бптно не разликују ни од оних из најудаљенијих места. У многим другим гранама школске наставе ми поступамо са свим слично, у колико помоћу познатога из непосредне очигледности у виду опнснвања указујемо на слично и на сродно. Ипак ћемо увек ономе, што је даље придавати само секундарну вредпост и далеко мању детаљност у обрађивању, него ли материјалу из околпне. Ми можемо самоједан малм део, који тако рећи ишчезава, земљине површине непосредно прегледати п само помоћу упоређивања, џрепошења и комбиновања појединих очигледних слика проширити наш хоризонт и на оно, што је од нас удаљено и што је од очигледности издвојено, ну ипак за то научном истраживању познато, а с друге сгране, и ако с мање права д сигурности, помоћу аналошког закључивања, изводити закључке и о ономе, што је још са свим непознато. Али, увек нека је околина центар за све мисли, од кога треба поћи и с кпме се и оно, што је најудаљеније, мора у однос. и везу довести. Ова кратка оишта правила могу се на ово свести: у настави из Минералогије неће се ништа обрађивати, што није нредмет непосредне очпгледности, што васпитаник не може директно видети, или што се помоћу описмвања и очигледнмх слпка не може јасно представити. Мн дакле овде неодређујемо ни тачно који материјал да се учи, ни којм да се не учи, већ само осповно начело, стварно прецизовано, да целокупна описна настава мора бити са свим очигледна. Не „шта?" п „колико ?", већ „како ?" јесте главна ствар; обоје прво зависи од случајних околности, које наставник не може по својој вољм отклонити, а „како ?", дакле начин наставе, мора под свима погодбама остати исти. Премда спецмјална методмчка обрада може бити само на основу тачно познатог материјала, ипак за то нека су нам допуштена ова наговештења, која могу у опште иматн важности. ПРОСВЕТНИ 1'ЛАСПИК 189?,

1,У основној школиније умесно правити строгу разлику између стена и минерала: нека се допусти употреба оба израза, пошто с једне стране оба имена у многмм случајевима се у ствари поклапају, асдруге стране, што је ово разликовање врло тешко. и према школском обрађивању и поимању губи сваку практичку вредност. Стварна разлика, која се састоји у томе, да су минерали механички—не хемијски —проста тела, а међу тим стене минерални агрегати битно константног састава и да се употребљавају као материјал за зидање, наћи ће се при описивању, а тиме ће се избећи и бескорисна класиФикација, која само рад отежава. По себи се разуме да васпитаник неће и метале цодвести под појам стене, већ под минерале. Је ли васпитанмку дошао до руку пољски спат (РеИвраШ) и парче гранита, он ће одмах видети, да се први састоји из једноставне масе, дакле да је једносложан, и да други јасно показује да су у њему помешана три разна елемента, да је дакле сложен. Ми смо овде нашли два битна знака, који би били недовољни, ако би се хтео изнаћм критеријум за две врсте појмова, јер кад бисмо му дали у руке кречни спат (Ка1кзраШ) и базалт, он би се за оба изјаснио, да су једносложни и према томе класификовао би их погрешно. Одређивати васпитанмку карактеристичне знаке једне стене, које он сам на типичким парчетима не може опазити, било Ои тако исто погрешно, као и када би у напред одређивали теоретичку класиФпкацију. Из овога следује једно друго правило: 2. При описивању узнмају се само таквм знаци, које васпитаник нађе сам или под наставниковмм руковођењем. Да би се пак увек имало материјала за очигледну наставу, потребно је прикупити збирку, у којој ће битм заступљени карактеристични минерали и стене. Као при настави из Ботанике, тако је и овде врло важно, да и васпитаник сам учествује у томе прпкупљању и уређивању. При спремању једне минералне збирке може се од прилике овако поступати. Претходно се треба оријентовати: којасу најблмжа и која најдаља места, где се у опште находе минерали. Ово бива, изузев ескурзија, које се предузимају нарочито у овом циљу, још при шетњама, мајалосу, о иутовањима, о школском распусту, и т. д. Они се с успехом траже у каменим мајданима, при нрављењу железница и иоправљању варошких улица, при ископавањима и на падинама брда, а кад када према земљишту и по самим пољима. Они, који ово раде, морају имати прп себи бар по један чекић, да би могли ноједина парчета одбијати, која не треба да су већа од 1дм. дужине, 0,5дм. ширине и нешто мање да су дебела, у колико се неће да се на њима покажу односи структуре и окаменотине, 6