Prosvetni glasnik

42

НЛУКА И НАСТЛВА >

у ком случају, по себи се рпзуме, горње одредбе не вреде. Скупљена парчета чувају се у. кутијама с назначењем, на мадим етикетама, имена и места, где је који минерал нађен. 3. Прибрани материјал може се само у толико класиФиковати и одредити посебним нменима, у колико за то служе микроскопски знаци разлпковања, које васпитаници могу лако наћи. Може се, дакле о граниту и гнајсу говорити као о зрнастом и цепкастом стењу, а не о кончастој или линеарној текстури, пошто последње знаке може само извежбано око оиазити. И баш код класпФикације треба особито велику пажњу обратити. У развим гранама оиисивања природе много се греши, па не само много, него врло често се и са свим погрешно класиФикује, Многи уџбеници, ако ие и сви, нарочито они, који се код нас у основним школама употребљују, јесу глупо накарађивање и самовољни изводи из већих научних дел&. Они служе као полазна тачка у настави, и такав подражавани системски научни облик учења је за дотичае наставнике на свакп начин врло подесан, ну за васпитанике је у толико одвратнији, те се и не постижу ресултати, који би нас задовољили. Нема сумње, са свим је погрешно, као што у многим таквим уџбеницима налазимо, почињати с неколико општих деФиниција, па онда изложити систем, гезр. извеспи број класа и редова, последње често прво учити на памет и тек онда обрађивати матерпјал по томе, силом створеном и удешеном, реду н систему, без обзира на искуство и очигледиост. Погрешност једне такве методе пада у толико више у очи, у колико би је хтели применити и при настави из Ботанике, где се сваки примерак мора тек онда обрађивати, када му је сваки поједини карактеристични знак најуочљивији. Ну, да се вратимо на горње тврђење, да се често и много погрешно класиФикује. Још напомињемо да се и при самој научној обради Биологије и Минералогије не полаже више толика важност на класиФикацпју, од чести, што су новија испитивања показала немогућност опстанка многих система, а од чести, што се услед крутог држања познатпх система спречава слободно описивање и испитивање. А осим тога, услед немогућпостн прецизних деФиниција код суђења о поједнним примерцима и због многих прелазних облика у субјективном суђењу и Фантнсији, остављено је свакоме много на вољу, да је тачну сагласност свих једва и могућно постићи, као што то и историја ове науке довољно доказује. Минералогија се види сада ц сама принуђена, да почне класиФиковање с хемијског гледишта, као што је то проФесор 21гке1 и доследно извео. Да школа не може употребити једну такву поделу в

распоред јасно је, јер за то оскудевају овде и потребна претходна знања. И ако смо ми овде у кратко изложилп, да би једна научна класиФикација и описивање, у опште научна обрада материјала у школи, промашила свој цпљ, ми тиме ипак не наглашујемо, да би уређивање матерпјала било у опште излишво ; шта више уређивање и разликовање морају према нађеним гледиштима сами васпитаницц извршити. Нама је потребна подела, која одговара иекуству васпитаника, при којој он умио сам ради и која му је без нкаквог усиљавања довољно разговетна, А то нам само јамчи, да је при разноврсности материјала, који је обрађпван, постигпут ред и преглед, да су зацело створени јасниредови од представа, које без напрезања стоје на расположењу хотимичној репродукцијц. Претпоставимо, да у настави из Мннералогије имамо пред собом неколико метала, стена и камени угаљ. На први поглед васпитаник ће их одвојити у три реда. Више поменутих минерала имају известан број заједничких особина, које се могу лако распознати. Неки имају велику тврдоћу, сјајност (металну сјајност), жаре се гезр. топе се; ови се зову метали. Међу собом пак они се могу најбоље уредити по својој вредности. Једни рђају, другн не ; обични и драги метали. Из особина појединог метала изводи се његова вредност и његова примена, тому још и место нахођења, односно рудници, начин добивања у опште, и ми имамо све што нам треба, ништа није заборављено, што је потребно, а није ни много тражено. Свн ови наведени знаци могу се директно очигледео представити или одмах на прпмерцима, који се при руци имају, или помоћу екснеримената, који се могу лако извесгп а даље и похођењем радионпца и лабораторијума. Потпуно или само у опште излагање овога зависи од доба узраста васпитаника и од моћи њнховог схватања. Ако бисмо имали да посмаграмо групу угља, то бисмо пошли од знакова, којн највише падају у очп, од боје и сагоревања, па би га онда према нађеним особииама уредпли: тресет, мркп угаљ, камени угаљ (АпЉгасИ). Овај ред означује у исто време и мање сагоревање н већу старост и увећану тврдоћу. А сад разлнка од метала: угаљ гори, има пламен и сагорева; метали немају пламен, жаре се н (или) топе се. — Ми имамо овде поделу и опнсивање с чисто практичног гледншта и све нам је то јасно без Хемије и микроскопа. 4. Настава из Минералогије не сме у почетку бити одвојена од осталих наставчих предмета; шта више она мора бити у вези не само са Зоологијом и Ботаником, него и с Физиком п ГеограФијом. Тиме